Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Pelion – prelepi ćošak Grčke

Kategorija: Lično ; Datum: 02. 08. 2023. ; Autor: Miloš Đajić

Deo lepota Peliona smo otkrili još davne 2015. kada smo prvi put spavali u Markinitsa-i čekajući trajekt za Skopelos. Od tada smo mnogo toga slušali od različitih ljudi o njihovim divnim iskustvima na Pelionu. Kada smo ove godine konačno skockali raspored ko kada ide na more, Ana i ja smo se odlučlili da odemo na Pelion. Prvi put smo posle više od dvadeset godina išli sami na more i nekako nam se Pelion učinio prikladnim za taj naš mali poduhvat. Nismo se prevarili.

Naučene lekcije

Ono što nam niko od prijatelja nije rekao, a evo ja vama sada prenosim kao naše iskustvo je:

  • Poneti dobar suncobran (koji ne propušta UV zrake) i stolice za plažu
  • Ne kretati na plažu bez hrane i vode
  • Stalna koncentracija i strpljenje za volanom
  • Ne očekujte supermarket na svakom koraku
  • Ponesite stari čaršav da prekrijete kola tokom dana
  • Dnevne temperature su niže sa Istočne, Egejske strane

Hiljadugodišnji platan u Cagaradi

Pelion

Legenda kaže da je planina Pelion bila letnjikovac bogova sa Olimpa. Prema grčkoj mitologiji Pelion je bio dom Hirona kentaura učitelja mnogih antičkih grčkih heroja. Stoga ćete često na Pelionu videti njegov lik, kako na kućama tako i na malobrojnim suvenirima. Za Pelion kažu da je „mitska zemlja čuvenih Kentaura i Argonauta“.

Kada se spuštate ka Larisi iz pravca Soluna jasno se vidi ta povezanost Olimpa i Peliona. Kao da je u pitanju jedan planinski lanac. Mene je Pelion odmah podsetio na Frušku Goru, zbog reljefa i šume, a naročito šumskih puteva.

Izvori i potočići

Kao i sve u Grčkoj i ova planina ima nekoliko imena. Pelion, Pilion ili Pilio su nazivi za ovu oblast. Ja ću ga zvati Pelion. Pelion je poluostrvo i liči na neku veliku udicu ili kuku. Sa jedne strane se nalazi duboki Pagasteički zaliv (Pagasitikos), a sa druge strane je Egejsko more. Mi smo bili u mestu Afissos na jugozapadnoj strani planine u Pagasteičkom zalivu. Najveći grad u kom gotovo svi žive je Volos.

Pelion je planina prepuna šuma. Smatra se jednom od najlepših planina u Grčkoj sa najvišim vrhom od 1610 mnv. Karakterišu ga uglavnom šume hrasta, bukve, javora, ali i kestena i platana. Tu možete naći i hiljadugodišnje drvo platana koje deluje zaista impresivno. Mnogo lepo izgledaju fotografije zime i Peliona pod sengom na koje ćete često naletati. Planina je prepuna vode, izvora, klisura, potoka, vodopada… Turističke atrakcije na Pelionu su raštrkane, a putevi veoma krivudavi. To znači da treba svakodnevno računati na bar dva sata provedena u vožnji ukoliko odlučite da otkrivate tajne Peliona.

Med sa Peliona

Kažu da na Pelionu ima dvadesetak naseljenih mesta koje karakteriše tradicionalna pelionska arhitektura, kamene zgrade sa kamenim krovovima. Koncept pelionskih sela izgleda otprilike ovako. Obavezan centralni trg sa tavernom, crkvom i nekim (pra)starim drvetom sa vrhunskim pogledom na okolinu. Nema mnogo ravnica, osim na jugu, tako da su i sela razbacana po planini, kao i kod nas. Kuće su građene na padinama, i gotovo sve imaju terase što im omogućava fantastičan pogled na more ili širu okolinu. Inače iznenadili smo se brojem prelepih plaža koje na realtivno malom prostoru možete videti.

Turistička sezona na Pelionu ne traje samo leti. Po različitim sadržajima na koje ćete nailaziti, vidi se da se sezona rastegne na sva godišnja doba. Šetnja šumama, planinarenje, kanjoning, kajak, jahanje, voz Ćira, skijanje… Sve su to turistički sadržaji koji će kada god odlučite da dođete učiniti vaš odmor nezaboravnim.

Afissos

Afissos se nalazi dvadesetak kilomentara ispod Volosa kada krenete na jug. Inače put iz Beograda do Peliona je lak jer je gotovo sve vreme autoput. Ima nekih 800 kilometara i trebalo bi vam, uz normalno čekanje na granicama, oko 8h puta. O samom putu i ruti možete čitati u drugim mojim postovima iz Grčke.

Afissos važi za važno turističko mesto divne pelionske arhitekture i kuća sa kamenim krovovima. U njemu sebi možete pružiti dobar i kvalitetan san i odmor. Mesto se od mora širilo uz brdo. Sve kuće su okrenute ka moru. To vam omogućava da svako veče uživate gledajući čaroban zalazak sunca. Ono što nam je zbog visokih temperatura smetalo je upravo izloženost Afissosa suncu. Ove godine su temperature dostizale i preko 40C.

Male kamene ulice su sa mnogo stepenica i sve se vertikalno spuštaju ka moru. Poprečne ulice su uske ali dovoljno široke da prođu automobili. Morate biti vešti i pažljivi u vožnji njima. Nemojte se iznenaditi što je svaka pogodna zaravan iskorišćena kao parking tako da su negde automobili parkirani bukvalno na terasama kuća.

Mi smo bili u četvrtom redu kuća od rive. Kuća u kojoj smo bili je bla napravljena sa doksatima, tako da je pogled iz sobe bio fantastičan. Kao da ste na nekoj steni ili u kuli. Gledajući kroz ptozor ne vidite ništa ispod, samo more. U Afissosu ima samo jedan mali supermarket, prosečno snabdeven, kao i pekara koja je korektna. Od restorana možemo preporučiti Marabu restoran na kraju sela ka glavnoj plaži kao i nekoliko kafića sa finger food hranom i doručkom kao što su Selini i Arriba (rade dostavu).

Abovos plaža

Plaža Ampovos (Abovos)

Prva dva dana smo se kupali na plaži Ampovos. To je jedna je ogromna dugačka plaža sa sitnim šljunkom i velikim brojem ležaljki i suncobrana. Ona je predviđena za onaj klasični komercijalni grčki vid turizma. To podrazumeva kafić ili taverna na plaži i ispred njihove bašte ležaljke i tuševi. Rekao bih da se mladima ova plaža veoma sviđa. Cena ležaljki varira od 0-11€ u zavisnosti šta pojedete ili popijete. Plaža poseduje sopstveni parking.

Abovos plaža

Morska voda na plaži je divna i kristalno čista sa nijansama plave i zelene. Ovo leto je za sve bilo izazovno, jer je bilo toplije tako da je i voda bila pretopla, gotovo bazenska. Plaža omogućava plivanje i uživanje kako kome godi. Na kraju plaže oni koji vole stene mogu da skaču. Iza te plaže postoje još dve plaže ali bez plažnog mobilijara.

Inače pre ulaza u Afissos takodje postoje dve plaže ali takođe bez plažnog mobilijara.

Jedan od glavnih utisaka nam je da su plaže na Pelionu veoma čiste a gotovo na svakoj je more prekrasno.

Markinitsa

Pomenuo sam već Makrinitsa-u. Ona nam je ostala u prelepom sećanju. To je jedno od sela  koje morate videti na Pelionu. Ona je poznata i kao „plemenito selo“, jer je bila naseljena bogatim ljudima, tako da se u selu mogu videti različite vile koje su spolja bogato ukrašene. Selo je takođe poznato i kao „balkon Peliona“, zbog svoje lokacije i predivnog pogleda na zaliv i Volos. Ovaj deo Peliona bogat je vodopadima, koji samo još više ulepšavaju okolinu sela.

Pogled na Volos iz Markinitse

Sledeće selo je Portaria do kog nismo stigli ali je takođe važno da se obiđe. Kažu da je to najpopularnije selo Peliona u zimskom periodu. Kao i Markinitsa-u karakterišu ga tradicionalna arhitektura i bujno zelenilo. Treba obići i baziliku iz 19. veka i njenu interesantna spoljašnjost naročito sa prednje strane.

Milopotamos

Trećeg dana smo odlučili da se prebacimo na Egejsku stranu Peliona. Prva plaža u ambicioznom planu nam je bila Milopotamos. Za početak trebalo je voziti krivudavim putevima Peliona do Cagarade. Zanimljivo je da su košnice na Pelionu postavljene i pored puteva. Med je savršen i morate ga probati.

Milopotamus velika plaža

Ispred Cagarade postoji obeleženo skretanje za Mylopotamus plažu. Iznad same plaže je veliki parking. Gledajte da bar malo zaštite auto u hladu, jer sunce nemilosrdno prži. Sa parkinga se silazi stepenicama na samu plažu. Prvo naiđete na tavernu, a zatim i na plažu. Od trenutka kada ugledate plažu Mylopotamos, privući će vam pogled impozantna stena u sredini, koja je deli na dva dela.

Prolaz ka maloj plaži

Plaža ima mali broj ležaljki tako da nije sigurno da možete uvek da se nadate da ćete naći slobodne. Pored prostora za ležaljke postoje i sa jedne i sa druge strane mesta za vaš suncobran i stolice. Postoji tuš na plaži. Voda mora je čarobno tirkizna i prelepa. Kada smo bili ujutru nije bila gužva ali verujem da zna da bude. Nemojte da vas iznenade i divlji kamperi koji su prethodnu noće proveli na plaži. To je očigledno normalno na Pelionu.

Mala plaža

Sa leve strane plaže je atraktivni prolaz između stene i kroz njega se dolazi na još jednu malu plažu sa pećinom. Ovde ćete lako naći prirodni hlad ili u pećini ili uz stene sa desne strane plaže. Sa već pomenute impozatne stene može da se skače u more. Ona je takođe zanimljiva i za ronjenje, jer ima podvodnih prolaza i šupljina. Naravno i morski svet uz stene je veoma bogat. Iza te plaže je stenovita obala tako da ko voli i takav vid plaže može da uživa u samoći.

Čašćavanje posle ručka

Agios Ioannis i Papa Nero

Sledeća plaža toga dana je bila Papa Nero. To je ogromna komercijalna plaža desno od gradića Agios Ioannis. Papa Nero je vrhunska plaža sa kombinacijom sitnog šljunka u vodi i peska na samoj obali. Na njenom početku se nalazi veliki kamp. Plažu Papa Nero sa gradićem Agios Ioannis povezuje most koji deluje veoma atraktivno.

Papa Nero

U pozadini plaže je ulica, a iza nje ili brojni kafići i taverne ili smeštajni objekti. Ulica je inače zatvorena za saobraćaj, samo gosti smešteni u objektima uz plažu mogu kolima da prolaze. Ogromna prednost ove plaže je prirodni hlad u kom su smešteni barovi i taverne. Na kraju plaže se nalazi i deo sa vodenim sportovima kao i iznajmljivanje kajaka.

“Rekreativna nastava”

Agios Ioannis je najveće mesto na obali na egejskoj strani Peliona. Popularno je kod mnogih turista tako da se mogu videti automobilske tablice iz različitih zemalja. Bilo je i dosta naših od Sombora do Vranja. Agios Ioannis predstavlja turistički najsveobuhvatnije mesto sa istočne strane Peliona. Ono vam omogućava da se stacionirate i da vam sve bude blizu.

Galeos

Za ručak smo izabrali odličan porodični restoran Galeos. On se nalazi na kraju ogromne gradske plaže na samom šetalištu. Odličan restoran gde rade tri generacije ljubaznih muškaraca. Inače gradska plaža je povezana stepenicama sa šetalištem jer se nalazi 4-5 menara ispod visine ulice. Na njenom samom kraju se nalazi mala luka sa koje je prostire lep pogled na sam gradić.

Ono što sam primetio je da na Pelionu nema jedrilica i ako deluje da bi bilo atraktivno ploviti od uvale do uvale.

Zagora

Posle ručka smo se uputili u istraživanje istočnog dela Peliona i odlazak do Zagore. Vožnja kroz šumu me je ponovo podsetila na Frušku goru. Stali smo usput da slikamo vodopade i rečice koje na nekoliko mesta presecaju put. Zagora je poznati deo Peliona pre svega po specijalnoj vrsti jabuka (Firiki).

Vodopad

Zagora je važno selo na Pelionu i kažu da nikada nije osvajano. Poznata je i kao rodno mesto Janisa Kordatosa, istaknutog grčkog istoričara. Tradicionalne kuće, vizantijski spomenici i neverovatan pogled na more, su ono što ovo selo čini privlačnim. Kuće u Zagori karakteriše arhitektura 17. i 18. veka, a mnoge su ukrašene lažnim prozorima i vratima od rezbarenog drveta. Kao i obično u centru sela je trg, taverna i stara crkva sa jedinstvenim ikonostasom. U muzeju se nalaze rukopisi i mape Rige Fere, u kojima su ispisana prava grčkog naroda i u kome ih on poziva na ustanak.

Crkva u Zagori

Popili smo kafu i pojeli sladoled na trgu pored crkve. Iznenadila nas je jazz muzika koju su u kafeu slušali. Prošetali smo mestom i uživali u pogledu na more. Morali smo dalje, jer nas je čekala još jedna plaža.

Agii Saranta

Agii Saranta

Iz sela Zagora se pruža fantastičan pogled na Horefto i nekoliko plaža. Mi smo odabrali Agii Saranta-u. To je još jedna duga, peskovita i nadasve slikovita plaža. Plaža Agii Saranta je ime dobila po kapeli iz ovog kraja. Na plaži postoje dva bara, tuševi i ležaljke.

Središnji deo plaže ima stene i na njima veliku kamenu skulpturu žene sa detetom u naručju. Takođe na samom kraju drugog dela, nalazi se visoki greben u moru, koga još nazivaju i monah, sa kog može da se skače u vodu. Iza plaže je visoko brdo tako da prirodna senka dođe već popodne što je veoma prijalo po vrućinama koje su nas zadesile. Sedeći i gledajući u pučinu na ovoj plaži smo ugledali i delfine koji su se igrali.

Biblioteka

Milies

Milies je još jedno interesantno selo na Pelionu. Nalazi se u brdu blizu Afissosa i Kala Nere. Mesto je poznato po vozu “Ćiri” i njihovoj verziji “Šarganske osmice”. Na žalost dosta su komplikovano zamislili odlazak i povratak “Ćirom” tako da nismo uspeli da se organizujemo. Osim železničke stanice u mestu treba videti baziliku Pamegistoi Taxiarches i trg. Pored njih tu su i biblioteka, u kojoj se čuvaju retke knjige i Muzej folklora.

Deo sa samarima u Muzeju u Milies

Zanimljivo je kako se sve to održalo do dana današnjeg. Inače stanovnici Milies stu došli sa ostrva Evia, verovatno bežeći od nekih od osvajača. Selo Milies je karakteristično po tome što je izgrađeno u stilu amfiteatra i kompletno okruženo zelenilom. Kažu da je Milies poznat je po najvećim i najboljim jabukama u celom regionu. U selu su se trudili da u potpunosti očuvaju stare kuće. U njemu se oseća duh prošlosti. Naravno tu su neizbežni izvori i voda tako da se mogu videti česme i fontane. Nismo išli ali kažu da postoji i pećina za koju se veruje da je u njoj živeo kentaur Hiron sa svojim studentima.

Javna česma

U povratku smo svratili do male ergele koja se nalazi kraj puta da obiđemo konje i vidimo šta nude. U samoj ergeli postoji kafić, sladoled i fast food.  Važno je pružiti osveženje dok ljudi čekaju časove jahanja. Očigledno je bilo rano da bi nam neko dao sve informacije.

Kala Nera

Posle Milies smo sišli u Kala Neru (dobra voda) i tamo ostali čitavog dana. Kala Nera je nekada bilo malo grčko ribarsko selo, koje je danas postalo je jedno od omiljenih letovališta. Veliki broj hotela i apartmana je tu sagrađen. Voda kao zaštitni znak Peliona i ovde se može sresti na svakom koraku. Na delovima plaže u Kala Neri slatka voda izvire bukvalno iz peska. U pitanju je voda koja se sa vrhova velikom brzinom spušta i završava praktično u moru.

Kada imate troje dece i letujete na Pelionu

Za razliku od Afissosa Kala Nera u zaleđu ima polje i ravnicu tako da je mogla da se normalo razvija u dubinu i širinu. Sama plaža je dugačka i šljunkovita sa mnogobrojnim tavernama iza nje. Čitavom dužinom plaže ulica odvaja plažu i taverne. Ono što je blagodet taverni i barova je prirodni hlad visokih i razgranatih platana koji čuvaju svežinu. Uveče je ulica zatvorena za saobraćaj tako da svi mogu na miru da uživaju u šetnji.

Hrizanteme i platan

Tsagarada (Cagarada)

Za Cagaradu kažu da je najčuvenije selo Peliona. Selo je izgrađeno u središtu šume kestena i mnogi turisti je obilaze. U njemu ćete naći nestvarno stablo hiljadugodišnjeg platana na sredini jednog od seoskih trgova. Takođe selo je poznato po velikoj kući cveća. Hortenzije u baštama kraj puta su bile savršene. Cagarada je podeljena na nekoliko zajednica i ima četiri trga, na kojima se nalaze ogromna stabla.

Pre nego dođete do Tsagarade sa južne strane postoji malo skretanje za kafe „Old bridge“. Terasa tog kafea gleda u kanjon isušene reke, iznad koje se nalazi stari kameni most. Do mosta postoji kamena staza kroz šumu. Taj most se često nalazi na mnogobrojnim razglednicama Tsagarade.

@milosdjajic Kada vidim ovako fantastično sačuvano drvo ne mogu da se ne setim posečenog hrasta tzv “zapisa” od 400 godina kod Gornjeg Milanovca. Kažu hiljadugodišnji platan kod crkve u mestu Tsagkarada na Pelionu #pelion #greece #grcka #platan #1000godina #sea #vitaminsea #more ♬ 1000 Godina – Partibrejkers

Fakistra

Kada ste već došli do Cagarade morate se spusti do plaže Fakistra. Fakistra je prava lepotica među pelionskim plažama. Do plaže vodi strm i uzak put i zato vozite oprezno. Kada stignete do kraja puta videćete kamenu stazu koja vodi na dole. Kada se nakon 30-40m završi kamena staza počinje prava mala pešačka staza. Silazak na plažu nije strašan, a ni naporan ali budite obazrivi. Sam silazak ne traje duže od 5-7 minuta. Dok je penjanje u suprotnom smeru sigurno duže. Moj je savet da nosite patike prilikom spuštanja. Uz stazu postoji nekoliko mesta sa prekrasnim vidikovcima i jedna klupa da se odmorite (u povratku).

Fakistra

Plaža Fakistra je divlja plaža. Kada smo sišli do plaže bilo je samo pet kupačica na njoj. Za nama je došlo još ljudi tako da je u roku od sat vremena bila solidno popunjena. Na plažu dolaze izletnici u kajacima sa Papa Nero plaže, tako da se ona za čas posla napuni. Plaža je inače šljunkovita i ima prirodnog hlada od stena sa desne strane plaže. Popodne je cela plaža u hladu. Voda je prelepa, tirkizna i čista. S obzirom da se na njoj završava kanjon reke na nekim mestima se mešaju slana i slatka voda.

U severnom delu iznad plaže se nalaze dve pećine. Prva je Panagia Megalomata koja je puna pećinskog stalaktita, dok se malo dalje nalazi druga – pećina Krifo Scholio koja je za vreme turske okupacije služila kao tajna škola Tsagarade. Postoji planinarska staza koja vodi do obe pećine ali vam za nju trebaju patike.

Limnionas

Limnionas

Nakon Fakistre, ogladneli, potražili smo drugu plažu sa bar nekim barom. Izbor je pao na Limnionas. Ovo je bio dan za nekoliko spuštanja strmim zemljanim putevima ka plažama. Stalno se vraćate na magistralni put koji je negde na 400 mnv. Čim smo stigli našli smo mesto za parking u hladu i krenuli na plažu. Na samoj plaži je restoran/bar koji kao da je direktno sa Vračara spušten na plažu. Brendirane kecelje, muzika, način ophođenja, uređenost stola i pristup gostima podizali su očekivanja. Sve je podređeno gostu i njegovom užitku i bilo je dosta iznenađujuće.

Morska trava za predjelo

Tu smo se prvi put na Pelionu susreli sa tim da su sve ležaljke rezervisane ili zauzete i ako je bilo 15:00h. Limnionas je šljunkovita plaža. Njena glavna odlika su velike stene uz samu obalu. Voda mora je tirkizno zelena i izuzetno bistra. I ovde se mešaju slana i slatka voda. Na kraju plaže sa desne strane je još jedna mala plažica u pećini. Tu najčešće dolaze ljudi sa kajacima ili čamcima. Podsećam da ni na jednoj od ovih plaža nije bilo ni jedne jedrilice.

Restoran Paracas

Argalasti

Poslednjih dana smo krenuli na jug da vidimo šta se tamo  dešava. Nismo uspeli da vidimo mnogo ali smo videli jedan blaži Pelion sa brdašcima, vinogradima, oranicama i livadama. Taj deo podseća na Frušku goru sa sremske strane recimo pejzaž kod Male Remete ili od Maradika ka Beškoj.

Vozeći se ka jugu obišli smo Argalasti, drugi po veličini grad na Pelionu. Argalasti je tokom turske okupacije bio centar Peliona. Poznat je po jagnjetini sa ražnja. Tu smo videli prvi veliki supermarket odlično snabdeven (može se kupiti meso). Selom dominira visoka crkva Svetog Apostola.

Na Pelionu ima mnogo mesta sa konjima. Jedno od njih je i u Argalasiju. Tu možete dogovoriti časove jahanja ili jahanje po prirodi ili plaži.

Paltsi

Potistika i Paltsi

Iz Argalastija smo otišli u Potistika plažu. To je ogromna peščana plaža na ušću još jedne od reka. Karakteriše je čisto plavo more, atraktivne stene i zelenilo u zaleđu. Na žalost nismo se na njoj dugo zadržali, jer je bila nedelja i sve ležaljke su bile rezervisane. Moja teorija je da s obzirom na to da nema mnogo taverni u okolini ona koja je na plaži subotom i nedeljom “vezuje” rezervaciju stola za ručak za rezervaciju ležaljki.

Na ovim plažama je velika razlika u broju ljudi u dane vikenda i tokom nedelje. Plaža me je podsetila na belegiške dunavske plaže, zbog sitnog belog peska u koji upadaju noge dok hodate. Na kraju plaže nalazi se velika stena pa iza nje nova manja plaža koja je bila “okupirana” od strane divljih kampera.

Inače na Pelionu nema mnogo ljudi u kamp kućicama što mi je bilo čudno

Sledeća Paltisi plaža nam se mnogo više svidela mada su i tu ležaljke bile rezervisane. Ona je zapravo velika uvala beskrajnog, tirkiznog mora, i za razliku od ostalih plaža na jugu, zaštićena je od severo-istočnih vetrova. Sa desne strane plaže nalazi se stena koja izgleda kao “zaspala aždaja”. Takođe sa te strane postoji i stena i mala pećina gde se možete sakriti u prirodan hlad tokom većeg dela dana.

Na plaži su dve taverne različitih nivoa usluge. Tu je i nekoliko kuća sa apartmanima kao i veliki parking. Postoje i tuševi tako da se često tu nađu i “divlji” kamperi. Sa leve strane uvale je mali resort koji pristojno deluje. Na plaži je bilo dosta stranaca što za druge plaže ne bi moglo da se kaže.

zaspala aždaja

Zaključak

Da nije bilo ogromne vrućine bio bi ovo jedan savršeni odmor. Obišli smo samo deo prekrasnih pelionskih plaža i u tome nas je delimično vrućina omela. Potrebno je organizovati i planinarenje i upoznati te kaldrmisane puteve. Takođe odlazak na voz kao i u Portariu ostaje kao zadatak za neki sledeći put. Zamislili smo kako izgleda skijanje sa pogledom na more i verujemo da je spektakularno. Sada znamo šta sve treba da pripremimo i ponesemo i kako Pelion uživo izgleda. Verujem da ćemo se sa njim “družiti” još koji put.

Pčele i košnice su svuda oko nas

Pelion ima mnogo, mnogo, mnogo više da ponudi od napisanog. Potrebno je doći, pripremiti se, napraviti plan i lagano ga otkrivati. Za jedan odmor ne može se obići mnogo toga što nudi ova veoma zanimljiva planina. Neka vam je sa srećom 🙂

 

Dodatni izvori

Grčka info Pelion
Nestvarna – Pelion
Pelion – moja najlepša iskustva
Najlepše plaže – Pelion
Pelion
Na šapama po poluostrvu
Zeleni Pelion 
Pelion – putovanja
Pelion Kala Nera

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 3.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Pelion - prelepi ćošak Grčke, 3.0 out of 10 based on 1 rating
Share
Tagovi: , , ,

Ostavite komentar


 
milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh