Kefalonija ostrvo vetra

Nakon kratkog boravka na Ohridu, put za Kefaloniju smo nastavili putem od Ohrida do Bitole. Ovaj deo Makedonije je izrazito zelen za razliku od onog drugog, Vardarskom dolinom kojim obično idemo, ili je ova godina specijalna zbog nižih temperatura i mnogo kiše. Do Bitole se ide kroz lepe i živopisne predele oko planine Galičice i dalje ravnicom prema Bitoli. Put do granice nije loš mada u ovim našim Balkanskim zemljama uvek treba biti obazriv. Na samoj granici iznenađenje, nekoliko paunova koji se šetkaju i šepure ulepšavajući sam granični prelaz. Nakon prelsaka granice put nas je vodio dalje za Kozani. I ako na karti deluje da je kraće, do autoputa, bolje je ići preko Kozanija nego preko Kastorije.  U Kozaniju smo se uključili na auto put za Igumenicu. Dalje smo sve išli kao da smo išli za Lefkadu. U Vasilikiju, na donjem kraju Lefkade, smo se ukrcali na trajekt koji vozi sat vremena do Fiskarda. U Fiskardu smo se iskrcali i krenuli ka Argostoliju koji je bio naše ciljno mesto.

Ali avaj ali tu su nas dočekale prve posledice februarskog zemljotresa. Nismo imali detaljnu kartu ostrva već samo kartu Grčke. Ja inače nikad ne vozim sa GPS – om jer obožavam da gledam turističke karte i upoznajem prostor kojim vozim.  Put nas je vodio od sela do sela tj. od table do table Deviation, te smo se baš navozali. Glavni put sa Zapadne strane ostrva se potpuno obrušio na jednom mestu između Assosa i Mytros plaže tako da je to prouzrokovalo da se deo sabraćaja preusmeri na drugi, istočni, deo ostrva.

Aeolos apartmani

I ove godine smo sami našli apartman preko Interneta. Ana je provela dane surfujući po netu i čitajući blogove i forume o Kefaloniji. Još u februaru smo rezervisali smeštaj, što je bilo baš ambiciozno u odnosu na dešavanja u Srbiji. Apartman, jako lep, dvosoban, četvorokrevetni (dva prava bračna kreveta) je bio smešten na brdu iznad Lasija u delu Helmate. Odličan pogled na more i zalazak, veoma čist sa ljubaznim domaćinom Vaggelisom. Sve skoro novo i ukusno sređeno. U bašti postoji zidani roštilj za korišćenje i sto za ručavanje koji smo, pogotovo uveče, koristili. Veoma smo zadovoljni smeštajem koji smo našli i koji je do sada bio najbolji za cenu koju smo platili.

Makris Gialos

Prvi dan smo upoznavali okolinu. Obično smo prethodnih godina imali običaj da se svakog drugog dana putuje po ostrvu, a da se ostalim danima istražuju plaže u blizini. Makris Gialos je bila plaža kojoj smo se najčešće vraćali. Uokviru nje postoji i CostaCosta ogromni plažni bar. Plaža je peskovita, i čista. Jedna od onih sa water sport asortimanom. Ovo je jedna od najurbanijih plaža na Kefaloniji. Veliki broj mladih, muzika, gužva, prijatan ambijent i dobra atmosfera. Iz pravca Lasija izaberite drugo ili treće skretanje na plažu jer se tu nalazi prekrasna borova šuma gde možete ostaviti auto u celodnevnoj hladovini.

Avithos beach

Avithos je još jedna plaža koja nam je bila dosta blizu. Prelep pesak, mali plažni bar i mali broj ležalki omogućava da nije gužva i da se možete i osamiti i naći svoj mir. Jedna od onih peščanih plaža u kojima je dugo plitka voda, pa je idealna za malu decu, mada se ni princeza T. nije bunila. Plaža je dosta dugačka i jedna od onih gde kornjače CaretaCareta polažu jaja, tako da možete tokom dana organizovati lepu šetnjicu duž plaže ukoliko se usedite/uležite. Na parkingu iznad plaže nalaze se i dve taverne sa odličnom klopom. Mi smo jeli u onoj na samom parkingu (donjoj) gde ste mogli da jedete i Kefalonijsku zečetinu uz sve ostale standardne Grčke đakonije.

Trapezaki, Lourdata, Kaminia/Maunta, Skala, Poros.

Za prvi pravac otkrivanja ostrva izabrali smo sam Jug i Jugoistok.  Plan nam je bio da obiđemo plaže Trapezaki i Luradatu, istražimo da li ima kornjača Mounta, obiđemo Skalu i Poros. Prvo smo uživali u pogledu na tvrđavu St. George’s castle. Vozili smo se do Trapezakija slatke peskovite mirne plaže u zalivu Lourdata. Na plaži je u tom trenutku bilo ukupno petoro ljudi. Malo smo posedeli i prošetali do plažnog bara koji još uvek nijebio otvoren. Nastavili smo do Lourdata plaže koja je lepa i mnogo urbanija. Tu smo se okupali i nastavili dalje. Za Poros može da se ide na dva načina, gornjim putem preko brda, kojim smo se kasnije vratili i koji vredi videti i donjim pored obale. Kada krenete putem pored obale nailazite na slatku malu luku Katelios. To je mali zaliv sa plodnom zaleđinom gde su izgrađeni razni hoteli i apartmantska naselja. Mesto je lepo ali mi se pozicija hotela i apartmana nikako nije svidela. Mounta plaža je prava peskovita plaža, slična plažama na Zakintosu, gde kornjače polažu svoja jaja. Plitka i topla voda i skrivenost od vetra čine plažu veoma interesantnom. Dugačka je i ima mnogo mesta za otkrivanje. Na samom južnom rtu ostrva otkrijete da je obala peskovita i da talasi prave razne skulpture.

Skala je slatko mesto iznad mora sa divnim borovima na početku plaže. Mnogo kafića i taverni daje poseban šmek. Plaža je sa oblutkom sa kristalno bistrom vodom. Pravo mesto za opuštanje, jer vas mir mesta i same plaže obuzme. Jedino mesto gde sam tokom čitavog letovanja zadremao. Put ka Porosu dalje vodi pored obale i vrlo je živopisan sa nekoliko lepih hotela i vikend naselja u pokušaju. Vratili smo se nazad za Agrostoli preko brda obroncima Aenos-a. Tim putem se prolazi kroz internesantna sela gde se prodaju sir, med i ostali domaći poljoprivredni proizvodi. Kada se popnete pruža se divan pogled na Zakintos i Katelios. Sve u svemu vredi proći i obići.

Sami, Melissani pećina, Antisamos plaža, Ag. Efimia

Ovaj dan smo posvetili otkrivanju centralnog istočnog dela ostrva. Prvo smo išli za Sami. Sami je luka na istočnoj strani ostrva iz koje polaze brojni trajekti ka obali. Do Samija vodi dobar i kolorističan put u kom prolazite sa druge strane obroncima Aenos –a koji je  proglašen odavno za Nacionalni park da bi se sačuvale lepote biljnog i životinjskog sveta. Na tom putu ćete imati priliku da uživate u lepotama endemične kefalonske jele koje daju osećaj da ste na planini, a ne na moru. Ova čudna jela raste, još samo, na Kefaloniji i Peloponezu jer, zamislite, ne podnose mraz.  Iz Samija, malog ne preterano zanimljivog mesta smo otišli u Melisani pećinu. Ona se smatra jednim od čuda Kefalonije. Za nju se vezuje interesantna prirodna pojava jer se vodom puni sa druge strane ostrva. Kod mesta Katavoters morska voda otiče krečnjačkim pukotinama i izbija na drugoj strani ostrva u ovoj pećini. Jezero je, prema predanju, dobilo ime po nimfi Melisani, koja se u njemu udavila zbog neuzvraćene ljubavi prema bogu Panu. U jezeru plivaju jegulje, a osvežavajuća temperatura vode od 15C čini boravak u vrelim letnjim mesecima veoma ugodnim. S obzirom na otvor kroz koji prolaze sunčevi zraci voda jezera menja boju. Ovde možete videti mnogobrojne stalaktite i stalagmite. Nakon Melisanija obišli smo i drugo jezero iz kog se voda vraća u more. Na žalost nismo stigli da vidimo i pećinu Drogarati koja se nalazi u neposrednoj blizini.

Sad je bilo vreme za kupanje i za ovaj dan smo izabrali Antisamos plažu. Na njoj imate dva plažna bara i dve grupe ležaljki. Leve se plaćaju a desne ne. Pretpostavljate da je na desnim bila mnogo veća gužva. Na ovoj plaži ima i dva plažna bara od kojih je Mojito jedan od poznatijih po ostrvu i to pre svega po noćnim žurkama. Tamo gazduje Ministry of sound  ekipa. Plaža je šljunkovita i prelepa, potpuno drugačija od drugih. Kristalno čista voda vam omogućava da plivajući jasno vidite sve na dnu. Veliki broj riba pokazje da je bogat morski svet. Antisamos je plaža na kojoj je sniman  film “Mandolina kapetana Korelija”.

Jedina stvar koja nam je malo pokvarila dan je bila grupa drugih turista koji su se smestili pored nas. Bilo ih je sedmoro koji su želeli da se smeste na dve ležaljke. Mada to je bio dobar primer da princezama pokažemo kako nikad treba da se ponašaju na plaži. U povratku smo otišli do slatkog gradića Ag. Efimija (Jefimija) gde smo pojeli odličan sladoled uživajući u pristajanju jedrilica i njihovom spremanju za noćenje u luci. Vratili smo se u Agrostoli plodnom ravnicom preko Divarte.

Platis Gialos

Platis Gialos je manja plaža pored Markis Gialosa ispod hotela koji deluje jako lepo. Tog dana su bili talasi koji su dopirali do trećeg reda ležajki. Uživanje u kupanju na talasima nikada ne propuštam. Obožavam talase još od ranih letovanja u Cavtatu.

Mytros plaža i Asos

Mytros plaža spada u čuvene plaže poznate u celoj Grčkoj. Kažu da spada u najlepše plaže Mediterana mada svake godine imamo nove i nove izbore. Sve u svemu divna plaža koja podseća po boji vode (zbog belog krečnjaka) na plaže na Lefkadi. Ono što se nepovratno desilo da se sa desne strane zaliva dužinom od oko 50m sručilo brdo kao posledica zemljotresa tako da uvala sada drugačije izgleda. Smestili smo se na samom kraju plaže gde je jedna mala pećina. Tirkizno more daje poseban osećaj kao da se nalazite na nekim dalekim ostrvima. Nakon odličnih jagnjećih kotleta u selu Divarta u restoranu Alexander krenuli smo put Assosa. Zbog zemljotresa kao što rekoh glavni put sa Zapadne strane ostrva je u prekidu i radi se za Assos mora da se ide okolo. Može se ići preko Ag. Efimia ili preko brda do Patrikate. Mi smo izabrali taj drugi put koji vas vodi na jedno 1000 mnv. Kako se penjete puca pogled na sve strane. Okolo su tepisi Majčine dušice i krda koza koja brste sve od čempresa do trave. Na tom putu ima jedno 3 km makadama što se brzo prođe mada mora da je nezgodno kada pada kiša. Spuštajući se ka Assosu imate pogled na Jonsku pučinu i tvrđavu iznad male luke. Assos je na nas ostavio fenomenalan utisak. Potpuno drugačija atmosfera i grad u odnosu na druge gradove na ostrvu. Prelepe kuće sa raznim detaljima i cvećem. Podsetio me je na Dalmaciju i Jadran.

Skala

Još kada smo bili prvi put rekli smo da ćemo Skala plažu ponoviti jer nam je veoma prijala. I ako je nekih sat vremena vožnje od Agrostolija isplati se svaki minut. Skala jejedno od najposećenijih mesta na Kefaloniji. Krasi je duga šljunkovita plaža koja je na početku utonula u borovu šumicu. Smestili smo se negde na polovini plaže i čitav dan uživali u prekrasnom moru bez talasa i sa samo malo vetra. Mir je ono što pleni na ovoj plaži. Mogućnost da se kraj taverni okupate u bazenu je posebno bila interesantna za princeze. neki od delova plaže su pokriveni i WiFi. Možete za pristojne pare da pojedete u tavernama kraj plaže ili pod borovima malo dalje na početku plaže.  Inače Skala je dobila ime jer su nekada pre razornog zemljotresa kuće bile poređane kao stepenice.

Petani plaža i Lixouri

Odlazak na Paliki poluostrvo na Zapadnoj strani ostrva iskoristili smo da obićemo ceo zaliv u kom su se smestili i Agrostoli i Lixsouri dva najveća grada na ostrvu. Ovaj deo ostrva još uvek nije obnovljen posle februarskog zemljotresa pa se u odnosu na drugi deo ovde vide značajna oštećenja kako na piutevima tako i na objektima naročito crkvama. Obišli smo fenomenalnu plažu Petani. Pored ove postoje još nekoliko interesantnih plaža ali nismo stigli da ih obiđemo jer smo imali mali peh sa Milicom. Na ovoj plaži smo jeli najjeftiniji, a možda najukusniji ručak na ostrvu. Tirkizno more i široka šljunkovita plaža pružaju pravo zadovoljstvo u kupanju. Nazad smo se vratili trajektom koji saobraća između Lixourija i Agrostolija. Nešto slično kao i Kamenari – Lepetane u Boki Kortorskoj.

Caretacareta

Preposlednje jutro smo otišli do luke u Argostoliju da čekamo ribarske brodice da se vrate iz ulova. Po priči domaćina u to vreme velike caretacareta kornjače dolaze u luku. Verovatno su naučile da tu ima mnogo ribe koja se baca nazad u more tako da im je pribavljanje hrane za doručak mnogo lakše. Za razliku od Zakintosa gde je to podignuto na nivo velike turističke atrakcije, podizanja svesti na plažama i brige za gnezda, ovde smo prve volontere sreli tek tog jutra. Nekoliko volonterki je u ime WWF pratilo ponašanje kornjača, jer niko nema odgovor kako i zašto dolaze samo u to kratko vreme ujutru i onda odlaze negde tokom dana. Svako jutro broj kornjača varira ali ovoga puta smo videli 4-5 velikih. Učili smo od volonterki kako da prepoznamo mužjaka ili ženku. Gledali smo ih više od sat vremena, slikali i uživali. Ono uzbuđenje koje smo doživeli na Zakintosu gledajući je sa broda nije ništa u odnosu na ovu priliku da u luci kao u nekom velikom akvarijumu uživate u njihovom plivanju, tuči, jurnjavi, klopi….

Zaključak

Kefalonija je ostrvo koje je u turističkom smislu nerazvijenije od drugih Jonskih ostrva kao što su Krf, Lefkada i Zakintos. Podaci govore o oko 250 km plaža. Posledice zemljotresa se vide i osećaju. Za razliku od naše spore obnove od majskih poplava na Kefaloniji je većina puteva i objekata obnovljena što je za svaku pohvalu. Vidi se da su na Kefaloniji većinom nove kuće kao posledica katastrofalnog zemljotresa ’50-tih i ’60-tih godina kada su stare verovatno bile srušene. Najzapadniji deo ostrva je posebno pogođen i tamo se mogu videti ruševine koje su ostale nakon ovogodišnjeg zemljotresa.

Poljoprivreda na Kefaloniji nije preterano razvijena. Maslina nema kao na Lefkadi i Zakintosu. Hrana na Kefaloniji je odlična, a čuveni su feta sir, meso i med su odlični. Jagnjeće i jareće meso je izvrsno, a kakoi ne bi bilo kada ovce i koze pasu majčinu dušicu. Jeftinije je nego na drugim mestima tako da su naši uobičajeni ručkovi za nas četvoro bili u rasponu od 25 do 35€. Ležaljke i suncobran, ako nisu besplatne, koštaju od 5 do 7€. Kafa je od 1.2 do 2.5€. Ono što je divno to je mir koji možete naći, divna priroda i naravno veoma ukusna hrana. Obavezno probajte kefalonijski specijalitet Pitu od mesa. O prirodi bi mogli da se pišu postovi i postovi. Sve u svemu bio je ovo jedan veoma interesantan odmor.