Odgovornost muškaraca

Čitav svet je potresen vešću o smrti Kobe Bryant – a, njegove ćerke i još sedmoro putnika koji su poginuli u helikopterskoj nesreći u Kaliforniji. S obzirom na to da se radio o legendarnom košarkašu vest je ubrzo izazvala poplavu reakcija na društvenim mrežama u čitavom svetu. I sam sam reagovao, jer od malena volim Lakerse, a pratio sam njegove uspehe i rekorde koje je besomučno obarao. Njegova košarkaška karijera će biti upamćena kao nešto neverovatno i teško dostižno.

Druga strana

Sutradan ujutru me je, znajući za moje životne stavove, drugarica opomenula da žalim silovatelja. Pre neki dan sam pročitao i Dobrilin post na ovu temu. Sve to me je inspirisao da kao neko ko se bori protiv nasilja prema ženama pokušam da osvetlim i tu stranu njegove ličnosti. Stranu koja u čitavoj atmosferi tuge i glorifikacije velikog košarkaša nikako nije laka za prihvatanje.

Felicia Sommez

Na dan smrti temu optužbe je prva pokrenula novinarka Whashington posta Felicia Sonmez koja je na Twitteru objavila link ka članku Daily Beasta. Kasnije je taj tvit zbog pritisaka koje je trpela obrisala. Nakon tog njega ona je suspendovana od strane Whashington posta. Primila je u kratkom roku preko 10.000 pretnji pa čak i pretnju smrću. Veliki broj ljudi je stao u njenu zaštitu. Glumica Evan Rejčel Vud je napisala

„Dogodila se tragedija, i srce mi je slomljeno zbog Kobijeve porodice. On je bio sportski heroj. On je takođe bio silovatelj. I obe ove istine mogu istovremeno da postoje“, napisala je ova glumica koja je i sama bila žrtva silovanja.

Optužba

U članku koji je Felicia podelila govori se o detaljima optužbe koja je protiv Bryant-a podignuta za silovanje 2003. godine. Njemu je u tom trenutku pretila kazna od četiri godine do doživotne robije. Tadašnji okružni tužilac Mark Hurlbert je rekao da je ubedjen da može da dokaže da je Bryant “koristio fizičku snagu“.

Radi se o slučaju koji se desio u Koloradu u turističkom centru Vejl, gde je Bryan bio na operaciji kolena.  Tamo je po priznanju Bryant-a došlo do seksualnog odnosa između njega i recepcionarke. Doduše njena verzija je govorila o silovanju, a njegova o dobrovoljnom pristanku.

Ishod

Ovaj slučaj je u očima javnosti bio sveden na Kobeovo izvinjenje za prevaru njegovoj supruzi Vanessi i egzaltiranošću ljudi prstenom od četiri milona $ koji joj je tom prilikom poklonio. Tada 19-godišnja devojka je odustala  od svedočenja za seksualno napastovanje sedam dana pre nego što je suđenje, posle godinu dana razvlačenja, trebalo da počne. Tokom tih godinu dana ona je od strane advokata, tabloida i javnosti bila sve vreme provlačena kroz blato.

Nakon odustajanja od svedočenja ona je pokrenula privatnu tužbu protiv Kobea. Ova tužba se završila vansudskim poravnanjem pod uslovima o kojima javnost nikada ništa nije saznala. Takođe Bryant je morao javno da se izvini što je njegov advokat i uradio.

Moćni muškarci

Pokret #MeToo je nastao upravo na slučajevima u kojima su moćni muškarci koristili svoju moć za seksualno uznemiravanje, iskorišćavanje ili zlostavljanje žena. U slučaju Bryanta podsećanje na slučaj silovanja je podsetilo na tamnu stranu ovog vanserijskog košarkaša. Opet se pokazalo da živimo u muškom svetu koji nikako ne može da izađe iz “muške kutije” u kojoj je žena samo objekat i “vlasništvo” muškarca. Taj muški svet na nasilje prema ženama gleda kao nešto usputno i gotovo uvek ga relativizuje. Najgore je što gotovo nikada se ne pokazuje saosećanje prema žrtvama. Žene koje su o tome javno govorile su gotovo uvek progonjene i stavljane na stub srama.

Zanmiljiva je rečenica koju sam našao u medijima, a koja potvrđuje ovo o čemu pišem, a to je da su za ovakve muškarce žene roba i da smatraju da se sve može kupiti. Kobe je prilikom izjave tužilaštvu izgovorio  rečenicu

“Trebao sam učiniti on što Shaq radi. Shaq devojkama daje novac ili im kupuje automobile, potrošio je već milion dolara tako. On to radi da bi one ćutale”

 

Pouke

I ova priča nas uči koliko je velika odgovornost onih koji imaju moć, uticaj i slavu.  Sportisti, glumci, muzičari, svi koje su idoli milionima mladih, imaju dodatnu odgovornost za ono što čine i vrednosne stavove koje zauzimaju i zastupaju.

Mediji su korektiv (ili bi trebalo da to budu) koji osvetljava ono što se pokušava sakriti od javnosti – tamne (nasilne) strane života slavnih ličnosti.  Ipak, treba biti svestan da je medijska glorifikacija ono što doprinosi da se uspeh i slava transformišu u osećanje “bezgranične muške moći”.

Zato, promene odnosa moći između žena i muškaraca ostaje trajni društveni zadatak, i globalno i lokalno. Preispitivanje rodnih odnosa, uspostavljanje jednakosti i isključivanje nasilja na nivou vrednosti i ponašanja u odnosima dečaka i devojčica, mladića i devojaka – veliki je padagoški zadatak kome nismo dovoljno posvećeni.

Tuga za pogibijom Bryanta je ogromna, jer je svet izgubio velikog košarkaša i sportistu. Ono što mora ostati kao pouka je da na njega kao ličnost treba gledati celovito. I kao što reče Evan Rejčel Vud kao odgovor na napade:

„Dragi moji, ovo nije osuda, ali ni pohvala. Ovo je podsećanje na činjenicu da svako od nas ima različita osećanja, i postoji prostor u kojem svi zajedno možemo da žalimo, umesto da se svađamo“.