Demokrate znam da možemo

Nisam se oglašavao poslednjih nedelju dana glede situacije u Demokratskoj stranci verujući da postoji zajednička svest o putu koji treba preći da bi Demokratska stranka (možda) izašla iz ovoga drugačija, ojačana i spremna da bude istinska alternativa. Znate svi da od septembra 2016. nisam član organa i tela Demokratske stranke i da sam se u od tada trudio da, ako ne mogu da doprinosim, bar ne otprinosim njenom radu i odlukama. Takođe znate svi da bih danas na sednici Glavnog odbora, da sam i dalje član, govorio i konstruktivno pokušao, zajedno sa drugima, da doprinesem pronalaženju puta za izlazak iz ove nikad teže situacije. Zato sam odlučio da moja tri minuta iliti nekih 560 reči pošaljem javno i pokušam na taj način da dam doprinos radu. Možda nekog inspirišem da neke od ovih reči ponovi ili ovaj predloge iznese.

Drage moje demokratkinje i demokrate,

Hvala vam na dolasku, jer smo danas napravili prvi korak kojim pokazujemo da ne odustajemo od aktivizma i naše Demokratske stranke. I ako se nalazimo u teškoj situaciji  imamo mogućnost da brzo reagujemo i krenemo ispočetka menjajući se i vraćajući poverenje članova i članica. Znate i sami da je poverenje nešto što se jako teško stiče, a brzo gubi.  Sutra je 12. mart i svih ovih dana razmišljam šta bi nam Zoran Đinđić rekao da je živ. Jedno je sigurno tvrdio bi da postoji izlaz i ne bi klonuo duhom.

Ne bih gubio vreme u analizi zbog čega je do ovakvoga rezultata došlo i ko je za to kriv, jer to što je za nama ne možemo ispraviti.  Naučenim lekcijama se možemo baviti nekada u budućnosti kada stabilizujemo stranku. Posrćemo kao stranka već godinama nerazumevajući da moramo da se promenimo. Ta promena nije samo personalna, jer smo to pokušavali i i 12, i 14, i 16 … ta promena mora biti suštinska. Mi moramo promeniti našu političku praksu da bi očekivali drugačije političke ishode.

Stranku čine ljudi, a ne njen logo, boje, forma, rukovodstvo…. Mi smo ti ljudi koji danas odlučuju u ime hiljade članova i članica i onih koji su nam do sada davali svoj glas na izborima. Moramo pre svega razumeti da će Demokratska stranka živeti samo ako mi želimo da ona živi.

Ja želim da ona živi i spreman sam da se borim. Smatram da su ideje koje su nas okupile i dalje one političke ideje za koje se vredi boriti: ljudi, sloboda, demokratija, dostojanstvo, Evropska unija, solidarno ravnopravno društvo, prekarni rad, kultura, jednakost, modernizacija, manjine, obrazovanje, ljudska prava… da ne nabrajam dalje.  Ne znam da li vas ali mene te ideje i dalje pokreću i potreban mi je politički prostor da se za njih borim. Taj politički prostor ja ne vidim nigde drugde osim u Demokratskoj stranci. Vraćamo se borbama za ideje i opšte dobro, a ne za položaje i to promena se mora u našim odlukama već danas videti.

Šta nam valja činiti. Pre svega potrebno izvinjenje članovima i članicama i biračima i biračicama uz iskazanu jasnu nameru da se stvari, postavljene na novim principima, brzo rešavaju. Brzina je ono što je potrebno, jer “ne jedu veliki male, nego brzi spore”. Mi smo uvek bili spori i zato hajde da se ubrzamo.

Moj predlog rešenja naše situacije podrazumeva tri pravca delovanja:

• ostavka celokupnog predsedništva, koja je trebalo da se desi još prvog dana i koja će otvoriti prostor za neke druge ljude da pokušaju da brzo postave stvari na nove osnove i pripreme unutarstranačke demokratske izbore bez nasleđenih pojava i praksi koje su obeležile mnoge prethodne.
• Izbor privremenog organa koje preuzima vođstvo stranke i čije nadležnosti moraju biti danas ojačane. On mora biti sastavljen od operativnih i sposobnih ljudi različitih kompetencija … stratega, operativaca, komunikatora. Nama treba strategija za konsolidaciju i pobedu 2020. godine.  Zato je važno da se podnesu ostavke i izabere tim posvećenih ljudi koji će stabilizovati stranku, a ne tim u kom će se opet neki boriti da budu “novo rukovodstvo” i koji će biti deo “ekipica”.
• Privremeni organ osim što treba da donese pravila oko izbora novog rukovodstva mora imati u zadatak da stabilizuje stranku i spreči odlazak i pasivizaciju članova i članica u svim delovima Srbije. Opet se vraćam na brzinu, jer nam je ona od 2003. u mnogim situacijama falila. Treba nam jasna ideja, zajedništvo, solidarnost, trčanje po terenu, razgovori, pomoć stručnjaka… ne možemo da sedimo i čekamo da neka neočekivana sila dođe i reši stvar.

I da dodam rad na lokalu je najvažniji. Nije dobro što smo predsednike i predsednice lokalnih odbora potisnuli. Naši članice i članovi, hrabri i lojalni, ne osećaju da su bitni, a oni su najvažniji, jer od njih zavisi svaka buduća pobeda.

Znam da među nam ima mnogo iskusnih, sposobnih, posvećenih i ljudi sa integritetom koji ovaj zadatak mogu da obave. Demokratkinje i demokrate znam da možemo. Nemojte me razočarati!