Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Dvanaesta HUOJ konferencija

Kategorija: PR ; Datum: 28. 11. 2011. ; Autor: Miloš Đajić

Na poziv Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ), 24. i 25. novembra sam bio njihov gost na dvanaestoj Konferenciji, koja je organizovana u Zagrebu u modernom Arena centru. Ovo je bio četvrti put da posećujem njihove godišnje konferencije. Prvi put je to bilo u septembru davne 2007. u Rovinju. Namera mi je da bar u nekoliko rečenica približim koleginicama i kolegama u Srbiji o čemu se na Konferenciji razgovaralo. Žao mi je što veći broj koleginica/kolega iz Srbije nije prisustvovao Konferenciji, tako da su čak i besplatne kotizacije ostale neiskorišćene. Konferencija je ove godine održana u velikoj dvorani IMAX multipleks bioskopa (kina) CineStar, za sve nas na po malo neuobičajenom mestu. Ogromna sala je imala svoje prednosti i nedostatke. Nedostaci su sigurno fizička odvojenost predavača i panelista od publike, a prednosti ogromno platno, udobne stolice i dobre tehničke mogućnosti. Ono što će sigurno ostati kao utisak je šok izazvan saznanjem koliko malo ljudi u Hrvatskoj PR struci koristi Twitter. Naprosto nisam mogao da verujem. Na zvaničnom #huoj2011 da nije bilo nas iz Srbije skoro da ne bi ni bilo tvitova, a da ne kažem koliko se malo ljudi uključilo u konverzaciju o izrečenom na Konferenciji.

Program

Program Konferencije je bio veoma šarolik i raznovrstan. Bilo je predavanja, panela, prezentacija… ono što je falilo je interakcija između učesnika/učesnica i predavača/govornika. Ni jedno pitanje nije postavljeno, a svi smo ostali u dilemi da li su ona uopšte bila predviđena od strane organizatora.

Počeli smo sa Zoltanom Baračkajem koji je, u predavanju “Dodirni me nežno”, govorio o razvoju tehnologije i odnosima među ljudima. Jako interesantno predavanje koje je omela želja predavača da nam da više nego što može da stane u predviđeno vreme. Govoreći o HI-techu i tehnološkim dostignućima, istakao je da je to dovelo do bitnih promena. Ono što nam je Hi tech doneo to su EXEL tablice koje su osnova za svako planiranje,  ali život se ne može staviti u EXEL tabelu. Ključna teza je bila da tehnologiju i napredak koji ona donosi ne možemo da prenesemo na ljude koji se bave specijalnim i posebnim poslovima. Tu je naveo primer napretka u hirurgiji, gde je evidentno da je ono što stvarno leči pacijenta, u suštini, odnos medicinskog osoblja prema njemu. Poredeći red u bilo kom proizvodnom ciklusu, on se zapitao zašto takvog reda nema među rukovodećim strukturama i u upravljanju… Druga intreresantna priča je bila ona o upotrebi društvenih mreža. Kroz primer pravljenja reklame za svoje predavanje, Zoltan je naveo da ne možemo u ciljanju postupati na Internetu isto kao ranije na TV-u, segmentirajući javnosti na isti način, i da je to ogroman problem u razumevanju upotrebe Interneta.  Potrebni su nam konektori (ljudi koji imaju puno kontakata) koji će brzo proširiti našu poruku. Mi na Internetu ne ciljamo već bacamo zanimljivo. Slatka je bila priča (poređenje) o nekadašnjoj šetnji korzom i današnjim provođenjem vremena na FB gde je zaključio da nema razlike. U suštini to su mesta  na kojima se samo srećemo i nalazimo. Tek kasnije se dogovaramo za Hi touch (dodire) koji moraju biti uživo. 🙂 (ja sam dodao da je zaboravio poke-ovanje)

Drugo predavanje je održao Kevin Keohane i bilo je posvećeno internim odnosima s javnošću. Govorio je o tri vrste medija – plaćenim, našim i neplaćenim. U današnjoj ekonomiji 24/7, sve se promenilo Stoga su granice između publika izbrisane. Osnovni zadatak za kompanije je kako privući talente. Na žalost, kada se ta tema pomene uvek se setim problema u Srbiji gde najtalentovaniji među nama odlaze. Moramo angažovati ljude od samog početka, bilo koji posao da radimo.

Dobar je bio okrugli sto o Internom komuniciranju u javnom sektoru „Kad interno postane javno“. Primer Varaždina, gde građani mogu da prate put predmeta na Internetu kroz gradsku administraciju, uliva optimizam da će se i okoštale strukture javne uprave ubrzano menjati. Zatim je Božo Skoko održao odličan uvod u okrugli sto pojašnjavajući sve vezano za brendiranje ličnosti. Nakon toga je sledio možda najzanimljiviji panel o ličnim iskustvima govornika. Prvog dana su još bila i predavanja o autorskim pravima i još jedan okrugli sto „Koliko košta znanje u zemlji znanja?“.

Drugog dana je bilo odlično uvodno predavanje o potrebama obrazovanja u odnosima s javnošću. Ivan Tanta me je oduševio, jer je u 10 minuta rekao sve o problemima i potrebama za obrazovanjem u PR-u. Voleo bih da još jednom odgledam to kratko predavanje. Nakon toga studenti FPN-a sa Zagrebačkog univerziteta su predstavili svoj studentski „PR blog“ koji mi se mnogo svideo i predstavlja jednu izuzetnu inicijativu. Sedam studenata pokriva skoro sve teme odnosa s javnošću i svakodnevno piše na hrvatskom i engleskom. Sada prelaze na korporativnu blog platformu i pisanje samo na engleskom. Biće interesantno videti kako će se projekat dalje razvijati.

Prezentacija EU Communication monitora je već bila predstavljena na Konferenciji DSOJ PRilika, tako da su meni ti podaci već bili poznati. Stari mačak Dejan Verčić je to na vrlo interesantan i šarmantan način izložio.  Nakon toga, održan je odličan okrugli sto “Budućnost PR agencija” koji nam je omogućio da sagledamo iz različitih uglova razvoj struke i agencijskog poslovanja u regionu. Bora Miljanović je naprosto briljirao.

Popodne smo proveli slušajući Peđu Ašanin Golea, važne stvari o uvođenju standarda u PR struku u Sloveniji.

Paneli

 


Ja nekako ne volim panel diskusijem, ali ovde su one bile naprosto fenomenalne. Izdvojio bih dva panela, jedan je “Budućnost PR agencija” sa odličnim gostima, a drugi “Lično brendiranje”.  Oba zaslužuju minimum da im se posveti po blog post. Po prvi put sam razumeo funkciju panela na ovakvim konferencijama jer su ova dva bila veoma korisna i žao mi je što nije bilo live stream prenosa da bi što veći broj koleginica i kolega mogao to da isprati.


Prvo je prof Božo Skoko napravio odličan uvod o brendiranju ličnosti. Nakon toga su učesnici Josipa Lisac, Davor Bruketa, Tonči Huljić, Ivan Tasovac, Smiljana Leinert Novosel, Sonja Šarunić i Davor Štern kvalitetno diskutovali o svojim ličnim iskustvima i ličnom brendingu. Ivan Tasovac je pokazao svu veštinu javnog nastupa, predstavio Srbiju u najboljem svetlu i uspeo da se nametne kao ekstravagantan i jako duhovit sagovornik.

Zaključak

Prekrasna dva dana smo uživali, kao i uvek u društvu dragih prijatelja. Kao što rekoh, pratim već nekoliko godina HUOJ-eve konferencije i mogu reći da sam jako radostan što se sve više međusobno povezujemo, razmenjujemo znanje i iskustvo. Ove godine je mala srpska PR ekipa brojala 8 predstavnika. Hvala Drenu, Kseniji,  Koraljki i svima koji su se baš potrudili da se i ovoga puta osećamo odlično.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Share
Tagovi: ,

Jedan komentar

Ostavite komentar


 

milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh