Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Snaga pojedinca

Kategorija: Politička komunikacija ; Datum: 23. 08. 2011. ; Autor: Miloš Đajić

Ovog leta sam ponovo čitao „Nova pravila marketinga i odnosa s javnošću“ od David Meerman Scott-a. Jedna zanimljiva priča (str. 55) koju je on izneo kao primer za upotrebu komentara na blogovima, me je podstakla na razmišljanje o našim političarkama /političarima i njihovim simpatizerima. Još dok sam čitao odzvanjala mi je u ušima Gagina rečenica: “na internetu uvek ima pametnijih i strastvenijih“.  Da ne dužim priča ide ovako, Edi Ratlif je bio fan Mark Warnera, guvernera Virdžinije. U izbornoj noći 2004 kada je po drugi put za predsednika SAD izabran Džordž Bush mlađi on je napravio sajt Draft Mark Warner čiji je cilj bio da Mark bude izabran za predsedničkog kandidata za izbore 2008. Krenuo je sam, posećivao blogove i pisao o uspesima koje je Warner napravio u Virdžiniji. Posle nekog vremena ekipa se proširila i napravili su blog Mark Warner for President. Oganizovali susrete pristalica Marka Warnera širom zemlje i upravljali strategijom aktivnog učešća na stotinama političkih blogova. Sve su to radili kao nezavisna grupa koja nije ni u kakvoj vezi sa Markom Warnerom ali ceni i poštuje njegov rad i rezultate koje je postigao.Osvajali su, skoro dve godine, podršku simpatizera i u jednom trenutku stvar je postala velika, jer su postali glavna web lokacija na kojoj su korisnici Interneta iz SAD tražili informacije o Warneru, a da nisu imali nikakve zvanične veze sa njim i njegovim timom. Morali su da angažuju ljude koji su analizirali njegove izjave i stavove da bi mogli da odgovaraju na pitanja. Organizovali su mrežu volontera u 38 država SAD koja je odgovarala na elektrosnku poštu i zakazivala sastanke. Finansirali su se iz donacija. Na nesreću Warner  je oktobra 2006 odustao od kandidature za brobu za predsedničkog kandidata na izborima 2008.

Mark Warner - Wikipedia

Meni se priča veoma svidela jer je skroz aktivistička. Ekipa iz Virdžinije podržava svog guvernera i misli da on dobro radi svoj posao. Misle i da bi on bio odličan kandidat za predsednika SAD i odlučuju da ga kandiduju i celoj Americi prikažu njega i njegove rezultate. Kada su krenuli oni nikog nisu pitali za dozvolu. Krenuli su aktivistički i avanturistički u jednu iskrenu priču u koju su verovali. Pomerili su granice jer su u izbornu kampanju krenuli 4 godine pre izbora mada je politička kultura u SAD da se u kampanje kreće dve godine pre.

Izbori u Srbiji


Nama se bliže izbori, prvo parlamentarni/lokalni/pokrajinski, a nedugo zatim i predsednički.  Ostalo nam je nešto više od 6 meseci do ovih prvih, parlamentarnih, izbora.  Internet zajednica je više nego aktivna u propitivanju, osuđivanju, kritikovanju, zahtevanju… kako od samih stranaka tako i od političara/ki prisutnih na mreži.  Pokušalo se i sa #osnujitinesto i NOPO pa se malo zastalo.  Akcija #osnujitinesto mi je bila u duhu gorepomenutog aktivizma. Ono što joj je nedostajalo su vrednosti za koje će se zalagati i javna prezentacija ekipe ljudi koja će to predstavljati.

Situacija u zemlji je daleko od sjajne, ali nekako kod mene postoji nada da uz dijalog možemo doći do kvalitetnih rešenja, pre svega o odgovornosti i uključenosti ljudi u donošenje odluka. Apatija je velika, mnogi prete da neće izaći na izbore i tako kazniti sve stranke zaboravljajući da će izbori i bez njih proći i da će neki ljudi biti izabrani i ubuduće donosti odluke.  Javne poslove vode ljudi koje samo na izborima biraju neki drugi ljudi.

Ja ne želim da verujem da su svi političari i političarke u Srbiji loši? Ako je tako onda nešto debelo nije u redu i dozvolili smo da prevladaju stereotipi u društvu. Ja znam da nisu, jer znam puno kvalitetnih i sposobnih koji su puno uradili u institucijama ili lokalnim zajednicama kojima su rukovodili.  I kakav bi uopšte danas trebalo da bude političar/ka kojim bi veći broj ljudi bio zadovoljan?  Ne pričam o idealnom, već o osobi za koju bismo rekli da dobro radi svoj posao.

Imamo li snage?

Istina je da nemamo takvo iskustvo niti sličnu političku kulturu kao SAD-e. Poverenje prema političarima je jako nisko, a vidimo da ni u razvijenijim demokratijama nije mnogo veće. Stereotipi prevladavaju, a komunikacije ili nema ili je loša. U odnosu na poslednje izbore 2008 ekspanzija Interneta je velika i značajan broj ljudi je tu. Zato se mislim da li postoji neki političar za koga biste pokrenuli nešto slično kao Edi samo zato što mislite da radi dobar posao? Ja znam dosta njih ali ja nisam u prilici da o tome govorim jer bih bio doživljen kao pristrasan. Da li uopšte ima šanse pokrenuti sličnu kampanju za potencijalnog kandidata  koja bi došla direktno iz baze tj. od ljudi, a ne naručeno ili u dosluhu sa potencijalnim kandidatima? Moje je pitanje da li imamo snage da damo nekom podršku znajući da on/ona radi težak posao za sve nas? Da li kao članovi/ice stranaka imamo snage da se izborimo i unutar stranke da nas najbolji i najkvalitatniji od nas predstavljaju? Da li znamo neke druge ili smo mi ti pojednici koji imaju snagu? Sve su to razmišljanja koja sam  želeo da podelim sa vama.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 9.1/10 (11 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Snaga pojedinca, 9.1 out of 10 based on 11 ratings
Tagovi: , , , , ,

15 komentara

  1. Natasa

    Podseca me ovo na nasu diskusiju od pre neki dan. odlicno pitanje i volela bih da postoji neko iza koga bih stala, verujuci u njegove/njene kvalitete, sposobnosti i pre svega stavove… posle mnogo godina optimizma i pozitivnog gledanja pocinje da me savladava apatija o kojoj pricas jer ne vidim da postoji osoba koja moze da “vozi” (engleski bolje zvuci – DRIVE) uz podrsku pre svega mladih, sposobnih i energicnih ljudi…

    pitam se da li sam apaticna ili zaista nemamo nekoga ko moze to da bude?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  2. ključna stvar je u tome, a to si i sam napisao, što je poverenje gradjana u političare na jako niskom nivou.
    Drugi problem je činjenica da na sceni nema ili ima jako malo novih lica. Sve se o svakome zna a iza svakoga stoji bar po jedna afera. To su samo neki od razloga zbog kojih ne verujem da bi aktivizam koji spominjes mogao da zaživi u Srbiji.

    Primer sa lokalnih Borskih izbora, ne sećam se tačno koje godine, je možda mogao biti odlican početak ovakve vrste delovanja. Protiv kandidat za mesto predsednika opštine, ponatom i iskusnom političkom igraču, bio je čovek koji je prvi put uplovio u političke vode i kandidovao se na izborima. Svojim radom i idejama je zadobio poverenje velikog broja mladih ljudi koji su sami Odolazili u izborni štab i nudili svoju pomoc ne očekujući ništa drugo do boljih dana posle izbora. I bilo je blizu. Stara politička faca je ipak pobedila ali je ostala nada da će za koju godinu nešto da se menja. Entuzijazam ovih mladih ljudi nije ni tada jenjavao.
    Medjutim posle nekoliko meseci ova nova faca, verovatno videvši da može svoju popularnost da “unovci” (nemojte ovo bukvalno shvatiti) prilazi velikoj političkoj stranci i postaje njihov igrač.
    Gomila onih mladih ljudi koju su bili spremni na volonterski učestvovanje se povukla jer to više nije bila ista priča. Mislite da će neko posle takvog iskustva opet biti spreman da svoje vreme i snagu da nekom na raspolagnje tek tako? Ja ne verujem.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  3. @natasa hvala na komentaru. Ja uvek verujem da ima.. pitanje je da li imamo hrabrosti da se uhvatimo jer su mnogi od nas mnogo puta prevareni. Ali pitanje je šta je alternativa? Neko će biti izabran i vodiće stvari…

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  4. @walter030 hvala ti na komentaru i odličnoj poenti.dodaću pošto sam se setio japanske poslovice sedam puta padni i osmi put ustani… :)

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 1.0/5 (1 vote cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  5. Jedva čekam da čujem odgovore na poslavljeno pitanje (koje, ako sam dobro shvatio glasi): “Koga od političara bi ste aktivno podržali (samoinicijativno, kao gradjanin)”. Bojim se da kod nas to niko ne bi uradio bez neke lične koristi…

    Ali, ja sam cinik?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  6. Čitao sam npr. da Velika Britanija meri subjektivno zadovoljstvo svojih građana. Nedavno sam čitao i lokalno istraživanje agencije „Politikum”, pa ne sećam se tačno, ali u pitanju je i neko slično istraživanje iz Hrvatske, ono što sam upamtio je da ni jedan aspekt odnosa države prema građanima i njihovim interesima nije ocenjen sa više od tri ili dobar Obično velika većina smatra da političke stranke ne rade u interesu građana. Ono što je mene začudilo je da su nezadovoljniji ljudi između 25 i 40 :) , koji bi trebalo da su najaktivniji. Ovo nam može kazati da građani ne vide vlast kao sposoban servis građana i da nema tačnog odgovora na pitanje šta mi zapravo stvarno očekujemo od političara, kakav je idelan? Mislim da je učešće u donošenju odluka kroz političke partije ipak uokvireno formom i nema tu mnogo prostora. Svakodnevno slušam članove partija kako govore kako se osećaju da samo dižu ruku, bez stvarnog osećaja da učestvuju u donošenju nekakvih odluka. Građani sami moraju pronaći mehanizam da utiču na donošenje odluka. Sigurno je da su organizacije civilnog društva dobar alat. Sa druge strane, donosioci odluka bi trebalo da vide da bi uključivanjem građana u oblikovanje javnih politika i ocjenjivanje kvaliteta javnih usluga podelili i odgovornost. U Srbiji, čini mi se, nedostaje konstruktivna kritika. Konstruktivna kritika na netu, socijalnim mrežama je dobra stvar i političari bi trebalo da je saslušaju. A kako da je saslušaju, kada nisu tu :)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  7. Ti koje bih ja kandidovao, promovisao, i za koje bih “zaginuo” na izborima su odavno u Nemačkoj, Kanadi, Novom Zelandu i Velikoj Britaniji.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. @ miodrag na žalost ja se bojim da si u pravu ali ja verujem da uvek ima dobrih primera i dobrih ljudi.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  9. @ptiki znam sve, ali mi smo ovde i svi na neki svoj način pokušavamo da ovu zemlju učinimo boljom

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. Branka Vuković

    Mnogo je bilo primera gde su građani (mi sami) godinama svojim aktivizmom pokušavali da pokrenu i promene stvari. Zašto su/smo bili izvarani toliko puta, to jedno od ključnih pitanja i ja bih najpre na to da dobijemo odgovor. Ja odgovor nazirem na dva koloseka; jednom – gde većini promene još uvek ne odgovaraju (plaše ih se, ne vide sebe u nekom novom sistemu vrednosti) i drugom – gde je vlast napravila takve kriminogene mehanizme da im ne možete ništa „nauditi“ institucionalnim putem. Rade samo „na guranje“, na pritisak; spolja, ili iznutra. Jedan od tih mehanizama je da nije bitno koliki će procenat građana izaći na izbore, pa ih ne možete „opomenuti“ ni mehanizmom apstinencije, kao što smo mogli Slobu u par navrata. Kakvu poruku time šalju? Da ih ne interesuje legitimnost vlasti koju osvoje; obezbedili su se za svaku priliku; ne interesuje ih ideološki kod glasačkog tela, već samo statistika i tzv. koalicioni (trgovački) potencijal. Posledica ovakvih bezobraznih mehanizama je opet neko ulično događanje naroda većih razmera, jednoga dana, po običaju haotično i opet bez rešenja. I, ne zaboravimo, Srbija je zemlja koja ni pod kojim uslovima ne želi da otkrije tajne dosijee. To nam govori sasvim dovoljno. Podsetimo se izjave Nade Kolundžije da će predlog njihovog amandmana biti da se dosijei otvore 2072. godine. Fantastična izjava za potpaljivanje ionako nabujalog gneva. Politički život u Srbiji ima konstante koje se ne daju taknuti još od Miloševićevog vremena. Stoga, dragi Miloše, mislim da nije pitanje te neke, jedne, čestite, vredne, pametne, nove ličnosti na političkom nebu, nego sistema partijskog jednoumlja, makar imali stotine registrovanih stranaka. Taj jedan – bio bi samo žrtva. Ništa drugo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  11. Najviše me je nerviralo što kvalitetni ljudi sede i “grde kralja u potoku” pa sam zbog toga prošle godine na vanrednim lokalnim izborima u Ar-u podržala listu stranke (kao vanstranačka ličnost) čije sam članove znala i verovala da im je na prvom mestu dobrodit grada koji je grcao u dugovima i lagano se raspadao. Mladi, ambiciozni, sposobni. Da ne pričam koliko vremena i truda sam u to uložila. Došli izbori, oni formirali vladajuću koaliciju i … katastrofa! Povećali sebi plate, otpustili gomile radnika iz državnih institucija da bi primili druge u opštinu, uveli birokratske procedure od kojih ti lepo dođe da odmah odustaneš i da ne nebrajam, mnogo se nerviram. I da ne pričam ko je prvi čovek do predsednika, čiji se saveti i ideje slušaju – zlo. Šepure se uspesima privatnika kao da su im oni pomogli da do nekih rezultata dođu…
    I sada potpuno razumem sve one koji neće da se aktiviraju – neće ljudi da prljaju ruke a ni glavu ni dušu.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  12. Pitanje koje si postvio je teško.

    S obzirom kakvi su naši političari kod nas se politički aktivizam mogao svesti na to da se političarima dodeljuje prema zasluzi, metak u čelo, mastan konopac, bure s vodom, električna stolica, giljotina i slične apolitične metode rešavanja ozbiljnih političkih problema.

    Sunovrat poltičke scene je takav da su slabe nade da se bilo šta više može može promeniti političkim delovanjem. ko se danas poltike lati, ma kako kvalitetan bio, završiće u septičkoj jami srpske politike.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  13. @ “Na nesreću Warner je oktobra 2006 odustao od kandidature za brobu za predsedničkog kandidata na izborima 2008.”

    Ovim si objasnio ceo mehanizam.

    Da nije imao šanse, ne bi ni morao da odustaje!
    Kada je procenjeno da je jači od Buša Mladjeg, a ko od njega, u poštenoj borbi, ne bi bio jači, odlučeno je da Warner odustane od kandidature. Ko je o ovome odlučio?
    Isti oni kojima je interes da na mesto predsednika SAD dovedu lako upravljivu osobu.

    Pre četrdesetak godina 80% stanovništva SAD je posedovalo 60% društvenog bogatstva, danas 20% stanovništva poseduje 80% bogatstva SAD.

    Takva koncentracija bogatstva u tako malo ruku dovodi do zasićenosti vlasnika i nezainteresovanosti da se posao dalje širi. Suprotno posao stagnira ili se i gasi.
    Poslovni procesi, umesto unapredjenja konkurencijom, se otkupljuju ili nasilono preuzimaju. Radna mesta radionalizuju ( otpuštanje radnika ), smanjuju se izdaci za sve oblasti, a planira povećanje poslovnih aktivnosti (?!?!?). S kim, kad i drugi rade isto: štede, smanjuju, otpuštaju.

    Bogatstvo stečeno na privilegijama i manipulacijama privilegijama ( prevarama ) dovelo je do nove svesti: tezaurisati bogatstvo, zaštititi ga po svaku cenu.
    Svi koji imaju bogatstvo su ili saborci ili neprijatelji.
    Oni koji bogatstvo nemaju ( preko 80% sveta ) su trošak, višak, nepotrebni!

    Teorija klatna tvrdi da se problemi mogu rešiti i tako što odredjenom klatnu ( društvenom zbivanju, pojavi, procesu,…) treba uskratiti svoju energiju!
    Savet je: ne angažovati se, pustiti da se klatno uspori i na kraju samo zaustavi!

    Ovu aktivnost narod nesvesno upražnjava, verujući pre svom stomaku no mozgu.
    Idući za logikom, da nikoga ne možete tako izmanipulirati, kao obrazovanog čoveka, jer je njmu sve u glavi, potpuno se odrekao instinkta ( stomaka ) Uskraćivanjem važnih podataka takvom čoveku onemogućavate ga da donese ispravne odluke i time manipulišete njime. Neobrazovani i “ljudi čista uma nedirnutog knjigom”, imaju još uvek živ instinkt u sebi i uglavnom ga slede. Takvih je danas sve više i oni ispravno postupaju distancirajući se od procesa manipulacije, pa i kroz aktivizam, videći da je on uglavnom roba koja se dobro prodaje.

    U društvu u kome je profit mera vrednosti svega, najmoralnije je preprodati sve pa i ideje, pokrete, partije,….Aktivizam je tu na kraju ipak samo roba i pored možda iskrenih početaka.

    Gradjanska opcija kojm se mnogi sada kite, je jednako pogubna kao i svaka ljudska zamisao. Bitna je namera koja je pokretač svega. Ne traba zaboraviti da je više ljudi stradalo u gradjanskim, ratovima kroz istoriju, nego li kroz nacionalistička divljanja, pa ipak se nacionalizmu daje negativna konotacija, a gradjanskoj opciji pozitivna.
    To je siguran znak da se u sukobu gradjanskog i nacionalnog, krije zla namera i manipulacija svim vrstama aktivizma, pa i gradjanskog.

    Gradjanska opcija se bira i potencira danas više, jer je lakše upravljiva od nacionalne opcije, koja je mnogoljudnija i prostorno veća ( teže upravljiva ). Ovo je istovetna paralela sa kandidatom Bušem Mladjim koji je lakše upravljiva opcije od Warnera, koji je bio nezavisniji kandidat za predsednika, a time i teže upravljiv kandidat, na putu ostvarenja “pravedne” raspodele nacionalnog bogatstva ( 20% stanovništva poseduje 80% bogatstva SAD ).

    P.S. Za aktivizam bitna je izraka: “Put do pakla popločan je dobrim namerama!”

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  14. Hvala na komentaru. Pre svega ne bih se složio sa tim da je odustao zbog Bush-a mlađeg. Bush је zvršavao svoj drugi mandat tako da i nije imao mogućnost da se kandiduje. Teorija yavere nikada ne manjka. Ja nisam pristalica toga tako da na sve iyneseno gledam potpuno suprotno. Naravno ne tvrdim da toga nema. Kasnija dešavanja oko Obamine kampanje pokazuju da postoji snaga pojedinca jer da su se pitali tih 20% nikada, ali nikada on ne bi bio izabran. Oko teorije klatna može se sigurno puno raspravljati ja mislim da klatno nikada ne može da se zaustavi i da smo to mi ovde puno puta vežbali.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  15. @Oko teorije klatna…
    Saglasan. Ideja je pokretač klatna, ne čovek a ideje ne umiru.

    @Teorija zavere…
    Saglasan sam i sa stavom da teorija zavere nikad ne manjka.

    Teorija zavere je zamena teze, za stvarnu zaveru.
    Ako neko hoće da prikrije zaveru pozove se na teoriju zavere, jer je teško dokaziva.

    Teorija je priča, npr. kako je nastala Vaseljena. Vremenom, naknadna saznanja je menjaju.
    Udaljenost neke zvezde nije priča. Ne utvrdjuje se tako što neko uzme metar i odšeta do te zvezde. Udaljenost se utvrdjuje na posredan način i na osnovu zakona fizike i matematičkih proračuna. To nije teorija, već činjenica. Problem je što se ona utvrdjuje posredno a za to treba vreme!

    Trgovina nije teorija, već posao u kome obe strane, protekom vremena, postaju nazadovoljne. Vremenom se ispostavi da je kupac mogao kupiti jeftinije, prodavac prodati skuplje.

    Kradja je, bar privremeno, jedini oblik trgovine u kojoj je jedna strana ( lopov ) potpuno zadovoljna, dobija sve, druga strana ( pokradeni ) ostaje bez ičega.
    Kradja je zavera jer je obavljena bez znanja ili pristanka druge strane.
    Kradja se može kamuflirati a potom i legalizovati, naknadnom trgovinom ( kompromisom ). Naknadna trgovina ( kompromis ) tome i služi.

    Kada Vas neko pokrade vi ste predmet zavere, a ne teorije zavere.
    Mi smo ostali bez zemlje a za uzvrat nismo dobili ništa, pokradeni smo. Reč je o zaveri a ne teoriji zavere. Ovo je iz našg ugla gledanja.
    Iz ugla lopova, ovo je uspešan posao, iako to nije, jer tako kažu svi moralni zakoni celog sveta. Tu nastupa pregovaranje, trgovina ( kompromisi-pritisak ) da se legalizuje pokradeno.

    Kradje na visokom nivou su u stvari lov. Pažljivo se postavi zamka, pa ko ili šta upadne. Lovina biva upotrebljena za obavljanje svih mogućih poslova kompromisa.
    Sa stane uhvaćenog, ovo je zavera, sa strane lovca ovo je dobro obaljen lov, posao.

    Toliko o teoriji zavere i zaveri. Dokaziva je tek kad ste ulovljeni, u zamci.

    @Bush, Obama,..
    Moje nepoznavanje kandidata u izbornoj trci u USA ( nije predmet mog interesovanja ), može diskvalikovati moje znanje, o kandidatima, no zaključci ostaju isti, čak su i jači.
    Barak Obama je još slabiji kandidat, ne moralno ili mentalno već po utemeljenosti, kako naš narod kaže, tikva bez korena, mlad, neutemeljen, nezaštićen, povija se kao trava na vetru.

    Jedini koji su zaista imali koristi od $1000 i više milijardi QI1,QI2 ( QI3…???), je upravo onih 1%+19% vlasnika USD. Preostalih 80% je platilo ceo taj dogovor, a da ih niko nije ni pitao!
    Ovo može biti posredan dokaz da je reč o kradji ( zaveri ).
    Ako i ostali dokazi idu u istom poravcu, onda se može tvrditi da je Amerika žrtva zavere. Ako Amerika gospodari svetom, dolazimo do mogućeg zaključka da je ceo svet izložen kradji ( zaveri ), pa tako i Srbija.

    Svet danas sve više liči na Titovo Karadjordjevo. Niko u Srbiji nije Tito, poneki su lakeji, svi mi ostali smo lovina a zabrana lova ukinuta.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Ostavite komentar


 

milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh