Demokratski nego kako!

Drugi vikend januara proveo sam u Utrehtu na kongresu holandske Radničke partije (PvdA). Na poziv Fondacije Maks van der Stul  (FMS) bio sam jedan od inostranih gostiju, koji su u Utreht stigli iz 40 zemalja sveta. Prvi put sam bio na jednom kongresu sestrinske socijaldemokratske stranke. Moram priznati da je čitav dvodnevni događaj bio organizovan na vrlo visokom nivou. Ovaj post pišem, jer sam se na Kongresu uverio kako izgleda unutarstranačka demokratija na delu i mislim da može da posluži kao reper u kom pravcu treba da se razvija unutarstranačka demokratija i u našim strankama.

Kongres

Sam Kongres se održavao u staroj fabrici koja je pretvorena u gradski prostor za organizaciju događaja. Izbor samog mesta je upućivao na vrednosti za koje se bori PvdA, a to su pre svega oblast rada i radnička prava kao i, naravno, sve druge socijaldemokratske vrednosti. Kada na Kongres ulazite kao u fabričku halu to deluje kao veoma snažna poruka.

Naravno prostor nije oskudevao ni u čemu. Postojale su male sale za sastanke kojih je bilo mnogo na marginama događaja. Velika sala za preko 1000 delegata/kinja, prostorije za predstavljanje resornih odbora i drugih partnerskih organizacija i sindikata, mesto za odmor i osveženje…

Tokom trajanja Kongresa postojali su različiti sadržaji koji su delegatima/kinjama i gostima činili boravak još zanimljivijim. Stranka je otvorila prostor svojim talentovanim članovima/icama da iskažu svoje potencijale pa su tu bili različiti muzičari, crtači, frizeri, različiti umetnici … koji su činili da ceo događaj bude još dinamičniji i zanimljiviji.

Holandski izbori

Holandiju 15. marta čekaju parlamentarni izbori. Ovi veoma važni izbori mogu odrediti i budućnost funkcionisanja Evropske unije. Holandija je stara i ekonomski jaka članica Unije. Ukoliko antiislamistička Stranka za slobodu lidera Geert-a Wilders-a osvoji najviše glasova to će biti znak da Evropa opasno skreće u desno. S obzirom na to da nedugo za njima idu i francuski predsednički izbori, to može imati uticaj i na rezultate izbora u Francuskoj. Dobra vest je da su do sada sve veće partije izjavile da sa Wildersom neće u koaliciju.

Zbog toga se PvdA ozbiljno sprema za ove izbore. I ako ne stoje baš najbolje prema rezultatima istraživanja, u govorima funkcionera nije manjkalo energije i optimizma. Volim stranke koje su spremne da se bore za ideju i principe. Na ovom Kongresu oni su usvojili izborni “Manifesto”, birali kandidate i kandidatkinje za listu… O Manifestu se dosta razgovaralo, a njihovi resorni odbori su i tokom trajanja Kongresa, na posebnim štandovima, obrazlagali i diskutovali sa delegatima/kinjama o predloženim rešenjima.

Stranački izbori

Ovaj Kongres je bio izborni. PvdA je po prvi put organizovala u decembru untrarstranačke izbore po sistemu “jedan član/ica, jedan glas”. Na tim izborima pobedio je Ludewijk Asscher potpredsednik Vlade i izazivač tadašnjeg predsednika PvdA Diederk-a Samsom-a. Kongres je upravo bio prilika za primopredaju dužnosti i zvanično proglašenje rezultata.

I na tom primeru se pokazala snaga demokratije i poštovanje stranke kao institucije. Čini mi se da je bivši predsednik dobio možda i veći aplauz od novoizabranog. PvdA ima oko 44.000 registrovanih članova i članica, i ovoga puta su svi oni mogli da glasaju putem App na Internetu u decembru, a takođe i tokom trajanja Kongresa koji je sve vreme bio streamovan na Internetu.

Izbor kandidata/kinja

Davne 2006. godine, zahvaljujući NDI-u, u poseti Srbiji je bila Siepie de Jong iz tadašnje kandidacione komisije PvdA i prezentovala nam njihov sistem izbora kandidata/kinja za parlamentarne izbore. Još tada sam se veoma zainteresovao za taj sistem izbora.

Nakon toga smo entuzijastično probali, na inicijativu Marka Đurišića, da nešto slično napravimo i u Demokratskoj stranci, ali na žalost bez velikog uspeha, jer su raspisani vanredni parlamentarni izbori 2007. godine. Na žalost, nakon toga projekat je zaboravljen i nikada nije bio ponovo pokrenut.

Kandidaciona komisija

Danas taj sistem izgleda još bolje sa unapređenim procedurama i još širim ovlašćenjima kandidacione komisije. Ono što je meni bilo fascinantno je da su svi članovi/ice imali mogućnost da u njemu učestvuju i da na kraju glasaju za rezultat. Nezavisna komisija broji 17 članova/ica i bira je njihov Glavni odbor koji prilikom izbora utvrđuje smernice i određuje ciljeve njihovog rada. To se obično dešava 18-20 meseci pre izbora. Komisija mi je delovala kao “kolektivni selektor” koji treba da pronađe i odredi najsposobnije muškarce i žene unutar članstva stranke, izabere ih i rasporedi na listi.

Kada se izabere, kandidaciona komisija donosi pravilnik, i indikatore i jasne kriterijume za izbor kandidata/kinja. Ovo je vrlo važno jer je Holandija liberalna zemlja sa ogromnim brojem etničkih zajednica, manjina… A PvdA kao socijaldemokratska stranka je njihova zaštitnica i predstavlja ih u njihovom parlementu. Komisija je nezavisna u svom radu i odgovara kongresu. Čini je 17 ljudi.

Procedura

Kandidacioni proces se odvija u 5 koraka.

Prvi korak podrazumeva pismeno prijavljivanje i obrazlaganje motivacije za poslanički rad. U ovom koraku može učestvovati svaki član/ica koji/a smatra da može da obavlja dužnost predstavnika građanki/a i ima volju, znanje, motivaciju, iskustvo….

Drugi korak podrazumeva testiranje. Posle prvog koraka se pravi prva selekcija na koju se pozivaju oni koji su prošli. To testiranje podrazumeva znanja o sistemu, parlamentarnom radu, politici, programu…

Treći korak je trening javnog nastupa i simulacije rada parlamenta. Na njega se pozivaju oni koji su pokazali želju i ispunili standarde u vezi sa potrebnim znanjem. U okviru treninga se vide potencijali ljudi za javni nastup i komunikaciju, kao i znanja iz parlamentarnih procedura koje se rešavaju kroz simulaciju skupštinske debate.

Četvrti korak predstavlja intervju. Kada prođete prva tri koraka, ulazite faktički u najuži krug potencijalnih kandidata/kinja. Tada imate intervju sa članovima/icama kandidacione komisije.

Peti korak je završni rad same komisije i izbor kandidata/kinja za listu. U ovom koraku se određuje i predlog njihove pozicije, tj. rasporeda na listi.

Izbor kandidata/kinja

Kada se sve to završi predsednik kandidacione komisije izlazi pred kongres i podnosi izveštaj. Tu su bili podaci o broju prijavljenih i svim drugim indikatorima kojih su se držali tokom rada. Nakon toga on predstavlja listu i otvara generalnu raspravu o procesu i listi. Tada svako od delegata može da izađe i govori o procesu i listi. Naravno da je nekoliko članova/ica to iskoristilo. Meni se svidela diskusija delegatkinje koja se deklarisala kao feminstkinja i koja je iznela zamerku da posle nekoliko decenija stranka mora da unapredi mesto žena i to što se neće držati formalnog pariteta u rasporedu žena-muškarac kao jednog od kriterijuma, već da mora gledati na sposobnosti kandidata/kinja i otvoriti veći prostor za sposobne žene. Nakon toga svi delegati/kinje i članovi/ice koji prate kongres putem streama glasaju za listu u načelu.

Onda počinje prava zabava jer kreće glasanje za svako od mesta na listi. Prvih 18 kandidata/kinja je išlo glatko i izabrani su aklamacijom, ali kod 18. tog mesta su se javili delegati/kinje koji su zastupali tezu da žena sa 34. mesta treba da bude na 18. Tu počinje debata gde svako ima prava da iznese argumente za i protiv u trajanju od 2 minuta. Vrlo živa diskusija uz podsećanja na uspehe, rad i ličnost kandidata/kinje. Takvih debata na ovom kongresu je bilo 5-6. Čak je u jednom trenutku predlagana alternativna kandidatkinja koja nije bila uopšte selektovana od kandidacione komisije. Čitavog života ću pamtiti kako osobe sa invaliditetom, jedna u kolicima a druga koja je govorila znakovnim jezikom debatuju i brane određene kandidate/kinje.

Zaključak

Osim, do sada za mene neviđene demokratičnosti, jedan od utisaka je da nije bilo nikakvog požurivanja da se Kogres skrati već su ljudi naprosto uživali u debatama. Pozivam sve građane/ke Srbije koji žive u Holandiji da podrže PvdA na izborima 15. marta i ne dozvole rast ekstremne desnice koja će značajno unazaditi demokratske vrednosti u Evropi.