Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Sardinija – ostrvo cveća i vetra

Kategorija: Lično ; Datum: 01. 08. 2018. ; Autor: Miloš Đajić

Nakon prošlogodišnjeg obilaska i otkrivanja Korzike nekako se podrazumevalo da ove godine otkrijemo i Sardiniju. Iz iskustva sa Korzikom smo znali da to nije destinacija samo za odmor, već i za avanturu i istraživanje. I ako smo se svaki dan kupali na drugoj plaži, prešli preko 1.500 km na samom ostrvu, mogu da kažem da smo obišli tek mali deo ovog čarobnog ostrva. Opredilio sam se da utiske sažmem u jedan post nadajući se da ćete imati strpljenja da ga celog pročitate. Tako da uzmite omiljeni napitak, udobno se smestite i zaplovite sa nama kroz ovo divno ostrvo.

Santa Teresa di Gallura

Ostrvo

Sardinija je smeštena otprilike u sredini Sredozemnog mora. Po svojoj veličini ona je drugo ostrvo u Italiji i u celom Sredozemnom moru (odmah posle Sicilije). Poslednji podaci iz 2005. godine kažu da na ostrvu živi oko 1.6 M stanovnika što je tek 10% stanovnika koji su tu živeli 50 tih godina prošlog veka. Sardinija je daleko od kopna tako da brod iz Piombina do nje putuje čitavih 6 sati a iz Livorna 7-8. Zanimljivo je da je njena južna obala za 10 km bliža Tunisu nego severna matičnoj Italiji. Na severu je od Korzike deli kanal Bonifacio. Takođe na severnoj strani se nalazi mnogo malih ostrva od kojih je najpoznatiji arhipelag La Maddalena sa 7 ostrva do koje se stiže najlakše iz gradića Palau. To je i razlog zbog kog smo svugde tražeći smeštaj nailazili na informaciju koliko je to mesto udaljeno od Palaua i sve vreme se pitali šta je to tako bitno tamo da je taj grad svima orijentir?

Pogled na Palau i La Madlenna

Sa zapadne i južne strane Sardiniju zapljuskuje Sredozemno more, a na istočnoj strani ka Italiji prostire se Tirensko more. Glavni grad je Cagliari koji se na sardinijskom jeziku zove Casteddu (u značenju: dvorac). Dužina ostrva (sever-jug) je 240 km, a širina (istok-zapad) oko 120 km tako da odmor na Sardiniji je nezamisliv bez kola. Računajte na stalni vetar koji najčešće duva sa zapada sa Sredozemnog mora (maestral).

Caprese salata

Sardinija (latinski: Sardinia, italijanski: Sardegna), je dobila ime po Sardima, iberijskom plemenu koje se tu nastanilo u 12. veku p.n.e. Otuda i danas prisustvo Katalonske zajednice na ostrvu. Sardi su u to vreme na ostrvu gradili kamene kule tzv. nurage.  I danas na ostrvu  je moguće videti oko 7.000 nuragi koje spadaju u prava remek dela praistorijskog graditeljstva. Na žalost nismo naleteli ni na jednu. Sardinija je u odnosu na Korziku mnogo manje naseljena i turistički razvijena. Turistička ponuda je drugačija i manje sadržajna.  Na njoj većinom letuju samo Italijani. Sreli smo malo stranaca i to pre svega turista iz Francuske, Španije, Belgije, Holandije, Danske, Nemačke, Slovenije… Sardinija je najsiromašnija italijanska regija. I ako imaju određeni stepen autonomije u odnosu na druge italijanske regije, za razliku od Korzike zastave Italije se mogu videti svugde zajedno sa sardinijskim zastavama.

plaža Manenna

Što se cena tiče espresso na plaži je od 1.30 do 2€, a cene u restoranima variraju. Skuplje je u restoranima na plaži ali zato možete naći odlične restorane sa cenama kao u Beogradu. Vodite računa da ste ipak u Italiji i da samo retki restorani rade ceo dan. Skoro sve radnje imaju dvokratno radno vreme, najčešće do 13h i kasnije se ponovo otvara od 17-18h.

Piombino luka

Put

Na Sardiniju, kao i na Kroziku prošle godine, išli smo svojim kolima. Put do Livorna sam već opisao u postu o Korzici. Brod za Sardijniju ide i iz Livorna i iz Piombina. Imajući iskustvo od prošle godine pred nama su bile dve mogućnosti ili da iskoristimo blizinu Toskane i spavamo u nekom od njenih prelepih gradova ili da spavamo na brodu. Ove godine smo dosta kasno krenuli u traženje smeštaja i trajekta, tako da su recimo sva mesta u noćnim linijama bila rasprodata. Putavanje noću brodom je dodatno iskustvo koje se pamti ali na žalost nije bilo karata. Zbog toga smo se odlučili da obiđemo malo Toskanu i izabrali smo da u odlasku spavamo u Volteri prelepom gradiću tvrđavi. Što se puta tiče teorijski moguće je naći jeftine avionske karte ako na vreme krenete da tražite ili preko agencija u nekom od čartera. U tom slučaju morate iznajmiti kola na samom ostrvu. Ako se odlučite da putujete kolima moj vam je savet da prvo nađete karte za brod, jer one dramatično variraju i što ranije ih kupite jeftinije su, a da zatim tražite datume za smeštaj. Gledajte takođe da idete radnim danima, jer su i te kombinacije datuma uvek povoljnije. Što se tiče goriva cene u Italiji variraju i do 50 centi, najeftinije je bilo 1.429€ a najskuplje 1.919€. Na gotovo svim pumpama postoje aparati u koje ubacite novac i pritisnete broj mesta na kojem bi da točite i onda sami natočite. Vodite računa da ne ubacujete više od 20€ u aparat i ne pitajte me kako znam.

Naš smeštaj u Porto Pozzo

Smeštaj

Što se smeštaja tiče na internetu imate ogroman izbor. Ako krenete sa istraživanjem na vreme, kada to kažem mislim bar tri – četiri meseca ranije, imate mogućnost da nađete različite vrste smeštaja dosta povoljno. Važno je da imate na umu da ćete na Sardiniji teško naći smeštaj na samoj plaži, jer gotovo da ga nema. Naravno ne govorimo Resort hotelima na plažama koji su bar nama cenovno potpuno nedostupni. Moj vam je savet da s obzirom na veličlinu ostrva morate da se ograničite na neki njegov deo. Tome i ovaj i drugi tekstovi upravo i služe. Najskuplji je deo oko Porto Cervo i Costa Smeralda gde zbog lepih uvala u koje se mogu parkirati jahte i jedrilice i blizine arhipelaga La Madlenna odsedaju svetski bogataši. Zbog njih Sardinija važi za mondesnko ostrvo. S obzirom na veliki pad broja stanovnika krajem prošlog veka, danas su mnoga sela na ostrvu gotovo prazna.  Van sezone verujem da deluju pusto i bez života ali zato se odmah prepoznaju sela sa aktivnim zajednicama.

Zalazak sa broda

Proučavajući različite postove na koje smo na internetu nailazili i uz savet mame T. druga iz razreda, čiji je otac sa Sardinije, odlučili smo se za sever ostrva. Ana je provela dane tražeći nešto prikladno, a povoljno. Izabrali smo malo mesto Porto Pozzo odakle nam je delovalo da možemo da dosegnemo deo severa, severo zapada kao i istoka ostrva. Nismo bili ambiciozi kao prošle godine da obiđemo čitavo ostrvo.  Naš smeštaj je bio u lepom i cvetnom apartmantskom naselju sa zajedničkim bazenom. Za male nabavke išli smo u lokalne prodavnice, a za velike smo išli u najveće mesto u ovom delu Santa Teresa di Gallura. Treba imati u vidu da je na ostrvu razvijen i agroturizam kao koncept gde na poljoprivrednom imanju boravite i konzumirate njihove lokalne proizvode koje domaćini proizvode.

La Marmorata

Plaže

Kažu mnogi da su plaže na Sardiniji razlog broj jedan zašto se ljudi odlučuju da letuju na njoj. Kristalno čista voda i prelepo more će vas čekati na svakom kutku ostrva. Plaža ima raznih…peščanih, dugih po nekoliko kilometara, sa belim peskom, roze peskom, sa šljunkom, stenovite… Smaragdna obala severa, prepuna uvala, ostaviće bez daha svakog ko odluči da je malo bolje upozna, a mi smo želeli da je upoznamo. Svaki dan smo išli na drugu plažu, a nekada čak i na dve i tako da smo se osolili na 14 različitih plaža, što je kap u moru prema dužini obale. Nismo se baš pridržavali uputstva sa sajtova za putnike namernike gde je najbolje ići.

Conca Verde

Kombinovali smo, jedan dan na severozapadnu stranu, drugi na istočnu stranu, zastajali tamo gde nam se svidi ili gde fotografije obećavaju. Naše iskustvo je da su plaže čiste, sa kantama za otpatke i reciklažu, nisu preterano uređene, niti su na njima neki fensi kafići i restorani. Iza gotovo svake plaže na kojoj smo bili se nalazi mala ili veća laguna. Pokretni WIFi smo uzeli kod Vodafona za 35€ i poslužio nam je sve vreme boravka.

Modni performans na La Licciola

Cene ležaljki i suncobrana na plažama su različite od 7 do 12€. Najčešće je na svakoj plaži po jedan plažni bar. Računajte da se na skoro svakoj plaži plaća parking po lokalnoj ceni koja varira od 1 do 2.5€ na sat. Na većini plaža ljudi koriste svoje suncobrane, stolice i peškire. Ove godine su hit kolica ležaljke. Negde ćete jedva naći mesto za peškir, dok drugde može da se desi da budete sami na prostoru od 50-100m. Vetar nas je pratio sve vreme i katkada pravio probleme sa suncobranom, peškirima, dušekom… Na svim plažama Afrikanci, Indijci, Arapi … prodaju razne stvari: naočare za sunce, šešire, prekrivače, peškire, plažni mobilijar, haljine, bluze, majice, šortseve, kupaće kostime….

La Licciola

Da ne bih pisao o svakoj od plaži pojedinačno podelio sam ih u 4 teritorijalne oblasti: Costa Verde, sverozapadnu stranu do Costa Paradiso, Capo D’orso i deo oko San Teodora. Nama su najbliže bile plaže Costa Verde koje se pružaju od Porto Pollo do Santa Teressa di Gallura.

La Cinta

Sama Conca Verde je mala plaža na kojoj se ne plaća parking ali koja je  namenjena turistima iz susednog Resorta koji izlazi bukvalno na plažu kao i mnogobrojnim kućama u pozadini zaliva. Njena lepota je u prekrsanim borovima koji stvarno daju prirodan hlad i taj ostećaj zelenila. Ovde možete iznamiti čamac za odlazak na Madalennu. Pored nje tu su još dve divne plaže La Licciola i La Mramorata. La Licciola nam se jako svidela. Sa jedne strane je Valle Dell Erica fantastičan Resort koji izlazi na istoimenu plažu, a sa druge strane La Licciola. Prvi put sam video Resort sa čuvarima. Deo ove plaže je namenjen gostima pomenutog Resorta, a drugi deo je otvoren za publiku. Na toj plaži smo prisustvovali zanimljivom performansu i demonstraciji veština prodaje italijanskog para koji je faktički napravio mini modnu reviju na plaži. Voda na plaži je prelepa kao i sam plaža.

La Saline

La Mramorata je drugačija, to je uređena plaža sa čitavom uslugom za različite sportove na vodi. Nalazi se u prelepoj uvali i fantastične boje vode. Isto tako se kućice Resorta spuštaju sve do levog dela plaže. Zato je desni slobodan. Ako nema mesta na parkingu možete kola ostaviti na brdu i došetati tih 200-300m.

Zia Culumba

Četvrta plaža sa ove strane ostrva je bila na Capo Testa plaža Zia Culumba. Na njenom levom kraju su divne stene zaobljene kao da su rukom vajane. Takve stene smo videli i na Korzici i mislili smo da su veštačke.  Na ovoj plaži možete naći lep prirodan hlad, uživati u ronjenju školjki, ježeva, kraba, morskih puževa…

Macchia mala

Peta plaža i nama jako draga jer je polu divlja bila je Macchia Mala. To je bila plaža koja je vazdušnom linijom bila najbliže našem smeštaju ali zbog lagune iza same plaže mora se obilaziti dosta. Kada stignete na kraj puta i same plaže shvatite da ste kao na pustom ostrvu. U daljini se čuju talasi koji lupkaju u jahte i brodove a vi ste sami na plaži. Ovde smo izronili jako mnogo školjki. Na Capo Testa možete gledati fantastičan zalazak sunca direktno u more. Tamo se svake večeri okuplja mnogo ljudi da isprati dan.

Capo Testa

Drugi deo ostrva su plaže na kojima su stalno bili talasi to su plaže na severozapadu ostrva.  Jednog dana smo krenuli da nađemo plažu ali nam vetar nije dao da se kupamo i sve su bile sa crvenom zastavicom. Taj dan smo obišli plaže Rena Majori, Monti Russu, Li Cossi i pokušali da stignemo do plaže Tinnari i na kraju se skrasili na . Monti Russu je jako zanimljiva plaža tj plaže jer postoje uvale i sa jedne i sa druge strane mesta dokle možete sa kolima. Do plaža se spuštate napravljenim stazama od drveta. U pozadini plaže kao i čitave te obale su predivni borovi.  Žao mi je što se tu nismo okupali.

Rena Majori

Do plaže De li Cossi se dolazi iz prelepo napravljenog i osmišljenog naselja Costa Paradiso koji se sastoji od niskih lepo projektovanih kućica iste boje. Ni do plaže Tinnari nismo uspeli da stignemo jer su to plaže do kojih treba pešačiti po minimum 30 minuta nizbrdo i kasnije se vraćati uzbrdo. Ta plaža deluje očaravajuće na slikama ali do nje treba se izboriti sa privatnim posedima. Na kraju tog prepodneva i traženja plaže završili smo na plaži Vignola koja se nalazi u zavetrini, jer je uvala tako pozicionirana da vetar nije bio mnogo jak. Divna plaža sa velikim kampom u borovoj šumi i korektnim hotelskim restoranom na samoj plaži. Sa druge strane plaže se nalazi red divnih apartmana i recimo to je mesto gde možete da imate apartman sa pogledom na more. Pretposlednjeg dana smo proveli divno vreme na peščanoj plaži Rena Majori. Do nje postoje dva puta na jednom se plaća parking a na drugom (severnijem) ne.

Vignola

Treći deo ostrva je čuveni Capo D’orso brdo na kom stena na vrhu kada se gleda sa mora izgleda kao veliki medved. Tu je parking 3€ sat i treba se popeti na brdo odakle se pruža odličan pogled na La Madllenu. Ovde je meni baš prijala plaža La Saline. Na početku uvale je kamp i škola jedrenja a ostali deo plaže je peskovit. Mi smo se smestili u sam ćošak plaže gde se jedno drvo nadvilo nad morem profitirajući od prirodnog hlada. Gledali smo i uživali u vratolomijama surfera. Nakon toga smo otišli do Plaže Mannena. Ogromna uvala i peskovita plaža sa divnim plažnim barom i jeftinom odličnom italijanskom kafom. Ako je parking pun pokušajte da nađete mesto uz put ali je važno da vam kola ne dodiruju asfalt jer je to zabranjeno.

Rena Majori

Četvrti deo ostrva su plaže oko grada San Teodoro. Naravno tu je najčuvenija La Cinta. To je jedna od plaža na kojoj je bila neviđena gužva. Pre svega interesantno je jer na plažu ljudi iz San Teodora dolaze biciklima kao na novosadski Štrand. Osim toga i turistički vozić vodi do plaže. Plaža je čarobna sa belim peskom i plitkom vodom. Na samom početku su programi za čuvanje dece a zatim idu serije ležaljki koje su ovde bile mislim 35€ a zatim mesta za posetioce. Na početku plaže su tuševi, a WC-i na svim plažama su na ulazu najčešće kod parkinga. I ovde se plaća parking ali možete naći mesta po sistemu parkiram na livadi uz put.

La Cinta

Na La Cintu možete doći i sa severne strane gde se nalzi riblja čarda  glavni ulaz u zaštićeno područje. Odatle vas brodić preko lagune vozi na deo plaže na kom nije tako velika gužva.  Iza La cinte je ogromna laguna gde tokom leta možete videti flamingose. Osim toga tu se nalazi i Manjež sa konjima gde možete provesti divnih 2h za 40€ jašući po laguni i plaži. Tu smo još obišli plažu Isuledda koja je takođe divna ali manje atraktivna od La Cinte.

Cala Brandinchi

Kada se krene ka Olbiji nailazi se na veoma posećene plaže Cala Brandinchi i Lu impostu. Cala Brandichi podseća na plaže sa Zanzibara po boji peska i vode. Fantastična plitka uvala sa belim peskom i tirkiznom vodom ali sa previše ljudi. Velika prednost je što se u pozadini plaže nalaze borovi pa možete da se osamite u prirodnom hladu.

Flamingosi

Poslednja plaža na koju smo išli na ovom delu ostrva je Porto Taverna. Tu smo u divnom restoranu “Marko” ručali. Inače sa te plaže se pruža pogled na potpuno fascinantno visoko ostrvo Isola Tavolara.

La Taverna

Sve u svemu plaže su fantastične. Možete birati one na kojima je gužva kao i one mirnije. Uvek se možete osamiti u nekom kraju plaže i uživati u prelepoj prirodi.

Pejzaž

Gradovi

Prvoga jutro nas je dočekala kiša. Posle mnogo godina na moru desio se dan bez kupanja. Zbog toga smo odlučili da odemo u Sassari koji je nekih 140 km od našeg mesta. Sassari je urbani centar prepun cveća i nalazi se na severozapadnoj strani ostrva. Pored divne arhitekture, trgova, parkova i zgrada cveće je utisak koji nosim iz ovog grada. Obišli smo nekoliko znamenitih palata, glavne trgove i pešačku zonu, katalonsku kuću, fantastičnu crkvu … Ručali smo jeftino u baru u centru divna italijanska jela.

Sassari

Nakon Sassarija otišli smo u Alghero grad koji nas je opčinio. Od gradova koje smo videli ovo je bio najlepši. U njemu živi katalonska zajednica i predstavlja pravi turistički centar. Uske uličice, prelepo ukrašene kuće, radnje i izlozi ma sve je toliko lepo da nema šanse da se ne oduševite. Na zidovima kuća su postavljeni ogromni bilbordi sa fotografijama ljudi starih preko 100 godina. Lepa kampanja promocije starijih sugrađanki i sugrađana. Nakon Aghera vraćali smo se do Porto Pozzo uz more tako da smo obišli i Kastelsardo i druge gradiće na tom delu obale.

Alghera

Najčešće smo išli u nabavku u Santa Teresa di Gallura sladak gradić koji je na brdu koje se spušta ka moru tj do plaže. Sa desne srane plaže je mala tvrđavica i već pomenute fantastične stene koje obavezno treba obići. Palau je baš mali ali u njemu smo uživali u uličnoj pijaci koja se uveče postavlja na parkingu. Kao što sam napomenuo iz Palaua ide svaki dan hiljade ljudi različitim plovilima ka arhipelagu Madlenna. Svi oni dođu kolima sa raznih strana tako da ogroman parking iza luke ostaje pust. Da bi to oplemenili tu su lokalne vlasti napravile sistem pokretne pijace. U Palau smo videli i divnu crkvu sa interesantnim načinom unutrašnje dekoracije. Takođe smo se prvi put susreli sa konceptom sladoleda kojeg sami ukrašavate.

Arzahena

San Teodoro je jedan od onih turističkih gradići koji opuste kada nema turista ali zato Olbija je ozbiljan grad sa divno centralnom ulicom i zanimljivim uličicama koje je presecaju. U Olbiji smo divno i večerali u jednom porodičnom restoranu domaće italijanske kuhinje. Osim toga prošetali smo kroz moto show koji se to veče organizovao. Obišli smo i Arzachenu grad u kopnu sa nekoliko crkvica i divnim vidikovcem na dolinu koji nije ništa naročit.

Olbia

Da smo imali i sreće pokazuje i poseta  malom selu San Pasquale koje se nalazilo u brdu iznad našeg mesta. Išli smo tamo da vidimo pogled na celu Costa verde i obiđemo crkvu koja se videla sa puta. Kada smo stigli tamo je bila seoska slava sa sve pastom koja se deli i crnim vinom koje se toči. Naravno Italijani su organizovali i muziku i bez ikakvih problema igrali na glavnom seoskom trgu. Jako slatko iskustvo koje ćemo dugo pamtiti.

San Pasquale

i za kraj

Sardinija je fascinantna destinacija i baš nam je prijala. Verujem da ćemo se još neki put vratiti da otkrivamo i druge delove ostrva.  Ukoliko volite Italiju, prirodu, kulturu, hranu, divljinu, vino, civilizaciju, izlaske ili tišinu  – ne oklevajte, već krenite u avanturu!  Sardinija je pravo mesto za uživanje i zabavu.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.3/10 (3 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Sardinija - ostrvo cveća i vetra, 8.3 out of 10 based on 3 ratings
Share
Tagovi: , , , ,

Ostavite komentar


 
milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh