Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Serre Chevalier – prvi put na skijanju u Francuskoj

Kategorija: Lično ; Datum: 14. 02. 2018. ; Autor: Miloš Đajić

Za mene je skijanje nešto najlepše na svetu. Zato uvek jedva čekam tih 7 dana u godini, nadajući da će ih biti još nekoliko tokom skijaške sezone. Kao ekipa od tri porodice, koja evo već 9 godina zajedno ide na skijanje, odavno se spremamo da idemo u Francusku. Dragi Uglješa nam je kroz priču često opisivao mnoge francuske ski-centre i staze koje je prošao.

Iako sam u Francuskoj studirao 5 godina, u to vreme nikada nisam uspeo da se organizujem da odem na skijanje. Iskreno tada mi je, 90-tih, to bilo preskupo. Ali vremena se menjaju i ove jeseni smo odlučili da preko Ski Fun-a idemo na skijanje u Briançon u francuske južne Alpe.

 

Put

Kao razlog zašto ne idu na skijanje u Francusku mnogi navode upravo dalek put, od preko 1.250 km. I ako je to za samo 100 km dalje od Livigno-a, u koji veliki broj skijaša iz Srbije ide, i dalje je Francuska mnogima daleko. Zbog toga mnogi praktikuju da na tako dugačak put idu iz dva dana sa spavanjem u Italiji. Meni lično je, za 6 dana skijanja, takav način putovanja dosta umarajući. Zbog školskog raspusta, ipak smo ovoga puta krenuli dan ranije i spavali u odlasku u Veroni, a u povratku prevalili put u jednom danu.

Krenuli smo u petak ujutru sa idejom da ručamo u okolini Trsta ali nas je jak sneg u tome sprečio. Bili smo tri i po sata blokirani na auto putu kroz Sloveniju. Moja impresija o Sloveniji kao organizovanoj i spremnoj zemlji se za tili čas srušila. Policija je zakazala i zakasnila da zaustavi šlepere koji su napravili haos klizajući se po putu i potpuno blokirali saobraćaj tako da ni čistači nisu mogli da prođu. Sva sreća pa nije duvao vetar, inače bi otrpavanje putnika iz smetova trajalo mnogo duže.

 

Autoput Slovenija XperiaXZ

Put za  Briançon vodi poznatim skijaškim pravcem Zagreb-Ljubljana-Trst. Od Trsta se ide za Veneciju, pa dalje za Veronu, Milano i Torino. Od Torina idete na obilaznicu i pratite put za Bardonecchiu  i tunel Frejus. U mestu Oulx silazite sa autoputa i idete magistralnim putem ka Cesane. Ovo je i najlošija deonica puta, jer je put dosta uzak i vijugav. Od Cesane počinje ozbiljan uspon ka Clavier-u i Montgenèvre. Tu prelazite graničnu liniju i ulazite u Francusku. Od Montgenèvre se spuštate putem sa dosta serpentina i za 20 minuta ste u Brinaconu.

Moj savet je da gorivo kupujte u Sloveniji ili Francuskoj gde je dosta jeftinije. Što se putarina tiče one su oko 100€. 18€ je u Hrvatskoj, 30€ vinjeta u Sloveniji, 30€ od Trsta do Milana i posle još nekoliko manjih iznosa za 4-5 naplatnih rampi od Milana do Oulx-a ne više od 12€ ukupno.

 

Pogled na Briancon XperiaXZ

Briançon

Briançon, sa nadmorskom visinom od 1.326 metara predstavlja najviši grad  (administrativni centar) i u Francuskoj i u Evropskoj uniji. Nalazi se u regionu Provansa-Alpi-Azurna obala, u oblasti Gornji Alpi. Kroz Briançon protiče reke Durance koja izvire jugozapadno od grada ispod već pomenutog Montgenèvre-a, pa prolazeći kroz Briançon teče na jugozapad i kod Avignona se uliva u Rhonu. U Briançonu se nalazi fantastična tvrđava, projektovana od strane kraljevskog vojnog arhitekte Vaubana, koja je 2008. godine, od strane UNESCO-a, svrstana na listu svetske baštine. Stari grad sa uskim uličicama treba obavezno posetiti. Briançon je i rodni grad bivšeg pobednika Svetskog skijaškog kupa Luca Alphanda.

 

Brianson stari grad Xperia

Jedan od snažnijih utisaka našeg boravka u ovom mestu je da se, za razliku od Italije i Austrije, u Francuskoj razvija potpuno drugačiji stil gradnje turističkih mesta, sa višespratnim neprivlačnim betonskim zgradama umesto alpskih drvenih planinskih kuća. Na taj način oduzimaju mestu dobar deo tradicionalnog alpskog šarma koji mnogi od nas vole. Stoga, kada pogledate Briançon sa visine iz gondole vidite grad koji podseća na Novi Beograd.

 

Residence Nemea L’Aigle Bleu XperiaXZ

Smeštaj

Čitava dolina Serre Chevalier spada u tipične francuske ski in-ski out centre. Zbog toga su oko polaznih stanica žičara načičkane mnoge zgrade i hoteli. Mi smo bili smešteni u Residence Nemea L’Aigle Bleu odmah pored gondole Prorel koja iz Brinacona vodi ka planini. Radi se o tipičnoj francuskoj velikoj apartmanskoj zgradi od 4 sprata i preko 50 apartmana, po 14 na svakom spratu. Ispod zgrade je bila velika dvospratna garaža koja je za 7 dana koštala 28€.

 

Pogled sa terase Residence Nemea L’Aigle Bleu XperiaXZ

Inače prvi put smo bili u takvoj vrsti smeštaja gde se sve dodatno plaća od Interneta u sobi (samo jedan uređaj), peškira, čišćenja, pranja… ali sve to možete i da izbegnete. Apartman je bio za 6 osoba i bio bi veoma skučen da nas je stvarno bilo šestoro, ali za nas četvoro je bio vrlo prijatan. Terasa je gledala na parking iza objekta i vrhove koji su se nadvili nad Brinaconom. U blizini se nalazi Carrefour, samoposluga koji radi od 07 do 22h.

 

Pekara XperiaXZ

Najbliža pekara se nalazi na 5 min hoda; kada krenete ka starom gradu na drugom kružnom toku skrenete u ulicu desno i idete do kraja ulice, i tu u ćošku sa leve strane je ta divna pekara koja peče hleb u peći na drva. Tu možete naći i veliku ponuda kroasana i drugih poslastica. Za “veliku” kupovinu morate sesti u kola i otići u Cassino Geant koji je odlično snabdeven. Tamo možete pogledati i eventualno nedostajuću skijašku opremu u dve velike sportske radnje.

 

Serre Chevalier XperiaXZ

Serre Chevalier

Ovo skijalište se nalazi u središtu nacionalnog parka Les Ecrins, ispod 4.102m visokog vrha Dome des Ecrins. Dobilo je ime po istoimenoj dolini kroz koju se proteže. U samoj dolini postoji 4 naseljena mesta: Briançon, Chantelmerle (najlepše mesto), Villeneuve i Le Monetier Les Bains (čuvena banja). Spada u jedno od najstarijih evropskih skijališta. Počeci skijanja na padinama vrha Serre Chevalier (2.491 m), vezuju se za izgradnju gondole (1941.), tada najduže u Evropi. Prvobitno je ski-centar bio vezan za mesto Chantemerle odakle je kretala pomenuta gondola Serre Chevalier. Odatle se centar razvijao u oba pravca, i ka istoku i ka zapadu. Samo skijalište odlikuje se ogromnom visinskom razlikom, od 1.200 m (Chantemerle) do 2.830 m (Pic de l’Yret). Ono obuhvata 250 km staza podeljenih na 102 ski-staze od koji su 14 crnih, 39 crvenih, 31 plava i 23 zelene. Ovde sam prvi put video oznaku za zelene staze koje predstavljaju oznaku za vijugave letnje puteve koji su drugde obeleženi plavom oznakom.

 

Pogled na Chantelmerl XperiaXZ

Što se tiče infrastrtukture, prvi utisak je da se ne brine mnogo o komforu skijaša. Žičare su dosta stare, ni jedna nema zaštitu od vetra, a o grejanju pozadine da i ne govorimo. Iako je skijalište modernizovano i dalje se mogu naći dvosedežnice kao na Žabljaku ili nekad Kopaoniku. Potrebno je obratiti pažnju na povezanost žica, pogotovo pri povratku (ako ste smešteni u Brinaconu) jer ključna žica za povratak u Brinacon radi samo do 16h. A ako se ipak dogodi da nešto propustite uvek se možete vratiti besplatno shuttle busom (uz važeći skipass).

 

Paraglajding XperiaXZ

Što se ostalih sadržaja tiče, na skijalištu možete iznajmiti bicikl skije, spuštati se u triciklu niz planinu, voziti paraglajder, posetiti ledenu pećinu ili jednostavno uživati u Snow parku.

Tek kada odete u Francusku shvatite zašto često u novinama svake zime pročitamo vesti o pokrenutoj lavini koja je zatrpala skijaše u nekom mestu. Tamo ogroman broj ljudi skija samo van staza, tako da su ovi prethodni podaci o broju uređenih staza manje-više nebitni, jer vas na planini čekaju stotine kilometara padina za ljubitelje off-piste (freeride).

 

Prvi dan

Svanulo je divno i hladno sunčano jutro. Sunčevi zraci su se razlili po vrhovima oko Briançona. Šta lepše poželeti za prvi dan skijanja. Taj prvi dan na skijanju je uvek naporan, jer treba sve pripremiti i poneti na stazu, a žurba je često velika. Neki u grupi imali su čak napravljen i spisak šta sve treba poneti dok se ne stvori svakodnevna skijaška rutina.
Prvi dan je bio posvećen upoznavanju planine i proveri koliko brzo možemo sa kraja na kraj centra. Nama najbliža gondola Prorel je predstavljala prvi korak u savladavanju planine i više od 1.000 metara visinske razlike. Zatim smo se prebacili u deo iznad Chantemerle koji je jako lep za skijanje sa mnogo crvenih dugačkih staza.

Skijaška raskrsnica XperiaXZ

Prebacivali smo se sa žice na žicu sve do pauze na ručak. I pored jakog sunca bilo je veoma hladno. Ne znam da li smo se zbog blage zime ove godine odvikli od minusa, ali nije nam bilo prijatno. Pauzu za ručak smo pravili u restoranu na stazi Le Flocon koji je bio dosta skup i nekako ne baš mnogo prijatan. Za razliku od Italije i Austrije cene obroka u Francuskoj su duplirane, ako ne i više puta uvećane. Stoga dobro pazite šta i kako naručujete, a najbolje je da pripremite i ponesete sendvič. Iznenadili bi se koliko ljudi skija sa rančevima u kojima nosi hranu i piće koji su veoma skupi na samoj stazi.

 

Tricikl XperiaXZ

Drugi dan

Ujutru je padao sitan sneg koji je najavio da će ovo biti jedan lep snežni dan. Uz vetar koji je duvao i nije baš bilo prijatno skijati, ali izdržali smo. Uživali smo u novom snegu koji je na dobro pripremljenim stazama bio prava poslastica za vožnju. Tog dana je palo više od 15 cm novog snega tako da se i cela planina zabelela. Inače na planini rastu četinari kojima preko zime otpadnu iglice pa celokupan prizor izgleda kao da su zbog kiselih kiša stabla sasušena. Čitav donji deo planine je pod tim četinarima koji se pružaju po celom skijalištu, ali ostavljaju dovoljno prostora za kretanje po stazama.

 

Četinari bez iglica XperiaXZ

Drugi dan smo vozili najviše iznad Chantermerle-a i Villeneuve-a. Lepa crvena staza Aigulillette, pa Orre du bois, Casse du boef … Na kraju smo vozili stazu oko Prorel gondole iznad Briançona od vrha do međustanice. Pravo uživanje.

 

Poznati skijaši iz Serre Chevalier

Treći dan

Sneg je preko noći oslabio i ovaj dan je obećavao. Staze su bile uredno sređene i mekane zbog novog snega. Osetilo se na planini da je pristigao i veliki broj skijaša koji su želeli da voze off-piste po novom snegu. Penjući se žičarama gledali smo kako freerideri šaraju planinu uživajući u svojim tragovima. Kao što sam već rekao po broju ljudi i njihovoj želji da voze van staza i da se penju na udaljene vrhove shvatio sam zašto su lavine česte. Na skoro svakoj žici je upozorenje o nivou rizika od stvaranja lavine. Mogu misliti kako sve to izgleda kada napada 80-100 cm snega. S obzirom na to da je palo malo snega, infomacije na svakoj žici o riziku od stvaranja lavine tog dana su bile na podeoku 3 od 5. Na planini je čak napravljen i poligon gde se isprobava “ARVA” – oprema za spašavanje iz lavina.

 

Pogled na Italiju XperiaXZ

Mi smo iskoristili dan i najviše vozili staze koje su iznad Le Monetier-a Yret i Cibouit. Staze iznad Le Monetier-a se nalaze na većoj visini i često su u senci, tako da je na njima bio najbolji sneg. S obzirom na ozbiljan minus na 2.800m, ručak je bio u podnožju. U povratku smo provozali i stazu koja nosi ime već pomenutog Luc Alphanda. Inače na stazama iznad Chatermerla se svakodnevno održavaju treninzi ski kluba. Skijanje je ovde sport u koji se ulaže.

 

Piknik terasa XperiaXZ

Montgenèvre

Kao grupa smo imali ski-pas koji nam je omogućavao da po jedan dan skijamo u druga dva skicentra koja su blizu Mongenervre i Sestriere. Divno sunčano jutro, ali dosta hladno, najavljivalo je  još jedan prelepi skijaški dan. Išli smo da istražimo Montgenèvre i da otkrijemo još jedan ski centar u našoj ne maloj “kolekciji”.

 

Pogled na Francusku Xperia XZ

Montgenèvre sam već pominjao jer se nalazi na nekih 20 minuta od Briançona na samoj italijanskoj granici. Slatko alpsko mesto, ne mnogo veliko ali vrlo simpatično. Pripada delu skijaškog kompleksa Vialattea, tj. Voie Lactee (mlečni put) od čak 400 km skijaških staza, koje je 2006. bilo domaćin Zimskim olimpijskim igrama u Torinu. Naš ski-pas to nije omogućavao ali iz Montgenèvrea se na skijama može uputiti prema italijanskim centrima  Clavier, Cesani, Sansicariju i Sestriereu koji je centar Vialattee.
Što se skijanja tiče za  Montgenèvre je sve počelo davne 1907. kada je održano međunarodno skijaško takmičenje. Tada je malo planinsko selo Montgenevre službeno proglašeno prvim skijalištem u francuskim Alpima, postavivši tako važan kamen temeljac za razvoj skijanja u Francuskoj. Skijajući na severnoj strani još uvek možete videti ostatke starih žica, kao i mnoge stare kuće koje su u srcu grada sačuvane kao svedoci istorije. Interesantno je da smo sreli Čileanski skijaški klub koji je došao na “letnje” pripreme.

Stara žica Montgenevre XperiaXZ

Što se staza u Montgenèvreu tiče, one su podeljene na dva dela. Prvi je onaj ispod vrha Le Chalvet na jugu, a drugi, veći, nalazi se ispod Rocher de l’Aiglea na severnoj strani mesta. Prvo smo otišli na južnu stranu i popeli se gondolom. Deca su odmah kukala da se umesto skijama spuste bobom, koji ide direktno ispod godnole ali dan je tek bio počeo. Zatim smo otišli levo žičarom ka vrhu Le Chalvet. Pogled sa vrha ostavlja bez daha. Odatle se desno spušta kratka ali odlična crna staza koju smo prošli dva puta. Zatim smo odatle spustili skroz Claviera gde smo vozili Col Boeuf i Serra Granet, divne crvene staze.

 

Montgenevre XperiaXZ

Dan je bio prekrasan i sunčan sa mnogo svežeg snega. Ručali smo u Chalet Monsolei za duplo manje para a mnogo ukusniju hranu, nego kod nas u Serre Chevalier-u. Nakon ručka premestili smo se ka Templin stazi i odvozali sve staze sa te strane planine. Tri žice koje izlaze na vrh Les Anges mnogo zanimljivije izgledaju na mapi nego što su za skijanje. I ovde su freeride skijaši mogli da uživaju, pogotovo u delu koji vodi na Col Saurel.

Chalet Monsolei XperiaXZ

Sestriere

Olimpijske planine su uvek privlačile mnoge skijaše. Sećam se, kada sam bio mali, koliko sam se radovao kad mogu da vozim olimpijskim stazama na Jahorini i Bijelašnici, kojima su se trkali Križaj, Franko ili Mateja Svet. Kao što se verovatno sećate alpske discipline na Olimpijadi u Torinu su organizovane u Sestriereu. Čekao nas je veseo dan i otkrivanje Sansicaria, Sauze D’Oulx i Sestriere-a.

 

Sestriere XperiaXZ

Svoj nastanak tridesetih godina prošlog veka Sestriere duguje industrijalcu i vlasniku Fiata G. Agnelliju. On je tada udario temelje prvog planski građenog skijališta u Evropi. Sestriere nema veze sa Alpskom arhitekturom već je to jedan moderan grad smešten u planini. Ono što mu fali su ljudi. Verujem da su tokom FIS trka ili u nekim drugim prilikama hoteli i zgrade puni, ali sada su zvrjali prazni i delovali avetinjski.
Prvo smo odlučili da vozimo odlične staze kojima vodi gondola 32. Ceo taj potez divnih crvenih i plavih staza koji se spuštaju sve do Sansicaria i Soauze D’Oulx. Ručali smo u restoranu Soleil Boeufe gde su princeze jele odlične burgere. Popodne smo prešli na drugu stranu u Sestriere. Prvo smo odvozali žicu 30 ali samo crvenu jer ski-lift do vrha nije radio, a na crnim stazama su bile postavljene kapije za trening. Sa drugim vrhom Branchetom smo imali više sreće, jer je tu sve radilo i sve u staze bile otvorene. Stari ski-lift sa tanjirom na sajlu, koji vas popne na vrh na 2.800m odakle kreće super crna staza je nešto što ću pamtiti. Sve u svemu, Sestriere nas i nije nešto “kupio”.

 

Paralel sa princezom 🙂

Poslednji dan

Poslednji dan smo iskoristili da ponovo prođemo sve ono što smo možda propustili u Seree Chevalier-u. Bio je jako hladan dan, pa smo čak morali po prvi put da pravimo dve pauze da bi se bar malo zagrejali. Divno vreme, prazne staze i tvrd sneg su davali poseban šmek ovom danu.

 

Grejemo rukice

Zanimljivo je da je rukovodstvo skijališta došlo na zanimljivu ideju i na dva mesta na planini napravilo velike terase za piknik, sa predivnim pogledom. Na tim terasama možete besplatno koristiti roštilj običan, kao i električni. Terasa je pokrivena odličnim Wi-Fi signalom, i spremna je za uživanje.

S obzirom na to da je bio poslednji dan, uveče smo svi zajedno otišli na večeru na raclette u lep L’Alpin restoran francuske domaće kuhinje. Želeli smo da ovih divnih nedelju dana ostane svima u lepom sećanju, ukusima i mirisima Francuske.

Inje XperiaXZ

Zaključak

Drago mi je da smo upoznali koncept skijanja u Francuskoj i da su devojke probale vožnju po dubokom snegu i pokazale da mogu da se spuste niz svaku stazu. Ovo je posle mnogo godina bilo pravo skijanje bez mnogo pauza i stajanja. Upoznali smo tri nova centra i uspeli da ostanemo zdravi.
Prednosti skijanja u Serre Chevalier-u su: uređene staze, off-piste skijanje, ski in-ski out, povoljne cene smeštaja. Kao negativne karakteristike se mogu navesti: starija infrastruktura žičara, dalek put i cene hrane na stazi.
Francuski Alpi su jako lepi i treba ih videti. Takvo prostranstvo retko gde može da se vidi i doživi. Pakujte rančeve!

P.S. Pomozite i sebi i meni (vi ćete uštedeti 10 odsto prilikom sledeće rezervacije) i koristite sledeći link pri rezervaciji preko Bookinga vaše sledeće destinacije za putovanje. Hvala.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)
Serre Chevalier - prvi put na skijanju u Francuskoj, 10.0 out of 10 based on 1 rating
Share
Tagovi: , ,

Jedan komentar

  1. Darija

    Losmi ovaj tekst je odlican!
    Mogao bi barem jednom nedeljno da napises ttematski blog😊

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Ostavite komentar


 
milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh