Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Prolećno skijanje – Kronplatz

Kategorija: Lično ; Datum: 08. 02. 2017. ; Autor: Miloš Đajić

Još od Nove godine brojao sam dane do skijanja. Jako sam mu se radovao ove godine,  jer mi je bilo više nego neophodno. Posle 8 godina skijanja u različitim centrima u Austriji, ponovo smo vratili u Italiju i to u gde drugde nego u divne Dolomite. Sve smo organizovali preko dragih drugara iz SKI fun agencije najbolje agencije za organizaciju skijanja. Ovoga puta naša grupa je brojala 32 osoba. Domiliti super ski nije možda najbolja ali je sigurno najveća skijaška regija u kojoj smo bili. Pre 8 godina smo bili u Corvari, a sada smo se smestili u St. Viglio malo mesto kod Kronplatza. Bilo je ovo još jedno skijanje bez snega.

 

Put

Standardno put ka skijanju u Alpima uvek vodi autoputem Beograd – Zagreb pa preko Slovenije i kroz tunel Karavnke do Austrije. U Austriji se prođe Filah (Beljak) i nastavi ka Salzburgu. U Spitalu na Dravi se siđe sa autoputa i nastavi ka Liencu. Iz Lienca se ide za Bruniko i tu možemo već reći da smo stigli u Dolomite.  Iz Beograda nas je ispratio debeli minus koji nas je pratio sve vreme puta. Inje na drveću i sneg kraj puta su ulepšavali krajolike kraj puta. Ali iznenađenje je stiglo nakon Ljubljane kada je snega bilo sve manje, a trave sve više. Ove godine je izgleda sneg odlučio da ne pada na Alpima, već da se njemu obraduju deca na Skopelosu, u Makarskoj, Rumuniji… Otkrili smo novu divnu kafanu u Lectar (Licitar)u Radovljici.

 

Dolomiti superski

U godinama kada su vremenski uslovi esktrmno loši, pokaže se organizovanost i uspostavljen sistem skijališta. Moram priznati da me je odnos prema skijalištima i stazama oduševio. Vreme je bilo od divnog ka katastrofalnom. Prvi dan je bio božanstven, hladan i sunčan, a zatim je temperatura rasla, oblaci, sneg i magla nas pratili, da bismo u petak skijali po kiši. Sve to ni jednog trenutka nije ugrozilo funkcionisanje žica i pripremljenost staza, jer sneg  se ovde pravi i kad su temperature u plusu. Zaposleni koji brinu o stazama su svoje znanje o uređivanju staza i pripremi mešavine veštačkog i pravog snega usavršili tako da ni jedna staza i pored ekstremno viskoih temperatura, kiše i brojnih skijaša nije “progleadala”. U današnje vreme povezanih skijaških centara Dolomiti super ski predstavljaju pravi izazov da se obiđe i vidi što više.

 

 

Inače Dolimiti superski  su jedinstvena skijaška regija koja obuhvata 12 skijališta sa više od 1220 km skijaških staza i više od 450 žičara. U njegovom sastavu su sledeći ski centri: Alta Badia, Cortina d’ Amprezzo, Plan de Corones, Val Gardena, Arabba / Marmolada, Alpe di Siusi, Val di Fassa, Carezza, Sextner Dolomiten – Alta Pusteria, Valle di Fiemme, Obereggen, S. Martino di Castrozza / Passo Rolle, Valle Isarco, Trevalli – Moena / San Pellegrinno / Falcade, Civetta.

 

 

Venac planina Dolomiti se prostire na severoistoku Italije, a linijom koja se ide u pravcu Val Badia – Campolongo Pass – Cordevole Valley (Agordino) dele se na Zapadne i Istočne Dolomite. On je od 2009. godine pod posebnom zaštitom UNESCO-a i spada u svetski zaštićeno područje.  Oni imaju svoj specifičan oblik, vertikalne stene koje se uzdižu i po nekoliko stotina metara uvis i neverovatne boje, koja se menjaju i više puta u toku dana u zavisnosti od svetla.  Mnogi zbog toga Dolomite smatraju najlepšim planinama na svetu.

Kronplatz

Kronplatz među skijašima spada u poznato skijalište koje morate bar jednom posetiti. U njemu se održavaju i FIS World cup takmičenja. Baš u St. Viglio-u, gde smo bili smešteni, na stazi Erta (40 * brojevi staza na mapi op.a) održan je ženski veleslalom par dana pre našeg dolaska.

 

U to ime bila je napravljena izložba snežnih skulptura kao i  duž  celog mesta su bile poređane zastave zemalja odakle su bili učesnice trke.

 

 

Na Kronplatzu skijaši svih uzrasta i pripremljenosti lako mogu pronaći staze za sebe. Postoje različiti zabavni sadržaji, a BMW je ovoga puta pokušao kroz besplatne mogućnosti takmičenja, parira sve priustnom Audi quattro.  Prvi put mi se na skijanju desilo da ne mogu da se snađem. Trebalo mi je dobrih par sati da shvatim da je Kromplatz u stvari jedna planina gde se na sve 4 strane skija, a da na karti to izgleda drugačije tj. razvučeno je kao karta sveta. Po maglovitom vremenu to može da zavara. Takođe morate se navići da putokazi na stazama označavaju pravac ka naseljenim mestima, a ne imena staza ili žičara. Inače ponuda restorana na stazi je besprekorna, a Corones na samom vrhu je fantastičan restoran sa neverovatnom brzom uslugom i divnim izborom italijanskih jela.

 

 

Na Kronplatz-u najduža staza je 7,5 km.  Zahtevni skijaši će svoju zabavu i mogućnost za uživanje pronaći na nekoj od 5 crnih staza ukupne dužine oko 29 km. Najpoznatije su crne staze Sylvester  (1) i Herrnegg (4) dužine  5 km koje se sa vrha spuštaju na stranu prema Brunico. Iznad St. Viglio se takođe nalaze dve crne staze od kojih je ona Piculin (45) duga 2 km i najstrmija na ovom skijalištu.  Ljubitelji freestyle-a imaju na raspolaganju ogroman snežni park, jedan od najvećih u Južnom Tirolu.

 

Prepoznatljiv znak Kronplatz – a je podnevna zvonjava najvećeg zvona u Alpima “Concordia 2000”, teškog 18.100 kg i prečnika 3 m na najširem delu. Ovo zvono se nalazi na vrhu skijališta i zvoni samo po lepom vremenu.  Takođe na vrhu se nalazi muzej  u modernističkom stilu koji je projektovala Zaha Hadid. Do početka žičara možete doći javnim transportom ili kolima. Parking košta 4-5€ dan.

 

Sellaronda

Pre 8. godina kada smo bili u Corvari decojke su bile male, Tamara nije ni stala na skije, a Milica je tek počinjala, tako da nije bilo šanse da se obiđe cela Sella Ronda. Sada nam se pružila druga prilika i iskoristili smo je u potpunosti.

 

 

 

Sella Ronda predstavlja u svetu jedinstvenu skijašku kružnu turu oko jednog planinskog masiva u ovom slučaju masiva Sella. Otuda i naziv Sella Ronda što u prevodu znači krug oko masiva Sella. Ona povezuje četiri velika ski centra: Corvara – Alta Badia, Val Gardena, Val di Fassa i Arabba-Marmolada. Ova zanimljiva tura svojom lepotom i jedinstvenošću predstavlja izazov skijašima iz celoga sveta.

 

Ukupna dužina kruga, koja uključuje dužinu i ski staza i žičara je nešto manja od 40km (oko 23km staza i 16km žičara). Ceo krug može da se obiđe za oko 4h. Pre polaska ipak proverite vremensku prognozu, jer se može desti da se usled pogoršanja vremenskih prilika zatvore određeni delovi skijališta i time vas spreče u ovom poduhvatu. Tura može da se  započne iz jednog od četiri gradića koja se nalaze oko planine Sella: Canazei  (Val di Fassa), Sela di Val Gardena (Val Gardena), Corvara (Alta Badia) ili Arabba (Arabba-Marmolada). Smerovi ture su obeleženi narandžastom i zelenom bojom.

 

Narandžasta obeležava smer kazaljke na satu, a zelena u suprotnom. Mi smo izabrali zelenu rutu čije su ključne tačke Corvara – Colfosco – Gardena Pass – Selva di Val Gardena – Ciampinoi – Sella Pass – Lupo Bianco – Pordoi Pass – Arabba – Campolongo Pass – Crep de Mont  – Corvara. Prešli smo četiri planinska prevoja i uživali u fascinantnim prirodnim lepotama stenovitih vrhova Dolomita i divnim predelima obraslim gustom šumom. Sve to ovu oblast čini neponovljivom i jedinstvenom.

 

Arabba/Marmolada

S obzirom da smo svaki drugi dan pravili neku drugu turu četvrti dan boravko smo namenili odlasku na kraljicu Dolomita – Marmoladu (3300m/nv).  Takođe smo želeli da obiđemo i crne staze na području Porta Vescovo i Gran Risa. Kola smo ostavili u La Villa tako da smo imali lep deo puta da pređemo do Arabbe i Marmolade.  Arraba zbog svojih veoma zahtevnih staza i veze za impresivnom Marmoladom spada u značajniji i najposećeniji deo Sella Ronde.

Prvo smo skijali do Corvare a onda se prebacili do Arrabe. Od Arrabe smo preko vrha Passo Padon (2370m/nv) skijali sve do Malga Ciapela. Tu počije fascinantan niz od tri velike ogromne gondole koje vas penju sa 1450 na 3250m/nv. Prva gondola je Malga Blanc i prima 70 skijaša i dosta brzo podiže na prvi vrh na kome se prelazi u sledeću gondolu – Banc Serauta, čija izlazna stanica je na vrhu Serauta (2944m/nv). Vreme nam nije bilo naklonjeno, sa smenama sunca, magle, snega i oblaka, tako da od obećanog pogleda na ceo masiv Dolomita nije bilo ništa.

 

 

I ako i sa ovog vrha može da se skija, mi smo hvatali i treću gondolu koja ide na vrh Punta Roca (3269m/nv). Kažu da ovde svima zastane dah od lepote prizora, na žalost mi smo videli smao more oblaka i po neki vrh. Nakon uživanja na panoramskoj terasi, sledi nezaboravno spuštanje niz Marmoladu skijajući crvenom stazom dugom čak 12 km preko Passo Fedala sve do žičare Padon II kojom se vraća nazad ka naselju Arabba. Jureći žicu za žicom uspeli smo da stignemo do 16:30 nazad u La Villa ali su nam pred nosom zatvorili poslednju žičaru koja je trebalo da nas podigne na parking. Dan smo završili penjući se sa sve skijama tih 200m do parkinga. Nezaboravno iskustvo prelepog dana na skijama.

 

Val Gradena

Poslednjeg dana smo otišli u čuvenu Val Gardenu.  Kola smo ostavili u Corvari a zatim krenuli vezanim godolama ka Val Gardeni. U Val Gardeni se svakog decembra voze trke u spustu, veleslalomu i super G, a 1970. godine je tamo održano i Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju. Najpoznatija je crna staza “Saslong” koja se spusta do mesta St. Cristina. Pored Saslonga u Val Gardeni postoji još nekoliko zanimljivih staza koje ne treba propustuti: crna staza (br 3.) koja polazi sa vrha Ciampinoi (2254m/nv) i kroz šumu vodi prema mestu Selva, zatim crveni spust ispod gondole Dantercëpies (2300m/nv), kao i naš cilj za taj dan 10,5 km duga staza La Longia od vrha Secede (2518 m/nv) do mesta Ortiseia.

Kada smo stigli u Selvu pažnju nam je privukla fenomenalna pekara sa krofnama. Nakon toga smo prvo odvozali staze koje polaze sa vrha Ciampinoi (2254m/nv), a zatim se spustili u mesto St. Crhistina ispod kog prolazi podzemni ski voz “Ronda Express” koji povezuje dve strane ovog zanimljivog skijališta.

 

Zatim smo se gondolom popeli ka Secedi i spustili se stazom La Longia. U donjem delu staze je padala prava pravcata prolećna kiša. Nakon toga smo se godolama vratili na vrh Secedi gde smo ručali u fascinantnoj kafani Sophie Hutte. Takve kafane samo možete naći u Italiji gde na 2400 m/nv možete da uživate u vinima iz njihove vinarije. Pored vinarije tu je bio i butik sa stvarima sa brendom kafane. Inače Masserati im je sponzor.

Restorani

S obzirom na to da smo svaki dan pravili pauzu na nekom drugom mestu mogu izdvojiti nekoliko restorana. Jedan je na Kronplatzu već pomenuti Corones. Restoran italijanske kuhinje sa fenomenalno brzom uslugom i velikim izborom vrlo zanimljivih jela.

vinarija na 2400 m/nv

Drugi restoran je naravno Sophie Hutte na Secede. Taj restoran ću pamtiti čitavog života. Ukusi, posluga, estetika… sve je bilo na pravom mestu. Treći je picerija Erika u St. Viglio gde smo jeli odlične pečurke i pizze.

 

Ovo je bilo jedno vrlo zanimljivo skijanje u kom smo iskoristili svaki trenutak vremena da obiđemo što veći broj staza i različitih skijališta. I ako nije bilo dovoljno snega ni u jednom trenutku se na stazama to nije osetilo. Cena ski passa koja je papreno skupa se ipak na kraju isplati u odnosu cena kvalitet. Siguran sam da kad god i gde god odete, u ovoj skijaškoj regiji, uživaćete i oduševićete se. Sve #Xperiaz5 fotke možete pogledati ovde

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
Share
Tagovi: , ,

Ostavite komentar


 

milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh