Prvi put na Baltiku
U prestonici Letonije (Latvia) Rigi početkom marta održan je evropski NGO Forum u organizaciji Evropskog pokreta Letonije. Kao što znamo u prvoj polovini 2015. godine Letonija predsedava Evropskom Unijom tako da će se mnogobrojne aktivnosti održavati, pre svega, u Rigi sledećih meseci. Konrad Adenauer fondacija, koja je bila suorganizator foruma me je pozvala da na njemu učestvujem. Forum je okupio preko 300 učesnika/ca iz preko 30 zemalja članica kao i zemalja kandidata.
Forum
Sam forum, pod nazivom “Create Europe – our opinion has power”, imao je za cilje pravljenje mape puta za implementaciju članova 11.1 i 11.2 Lisabonskog ugovora. Ova dva član definišu način učešća građana u donošenju odluka i načinima za otvoren, transparentan i redovan dijalog između institucija i civilnog društva. Forum je održan na dva mest u Rigi. Prvi dan panel diskusije su bile organizovane u Riga Art Space centru koje se nalazi ispod glavnog trga i gradske kuće.
Taj prvi dan smo bili podeljeni u 6 grupa na kojima smo raspravljali različite aspekte i mogućnosti unapređenja mehanizma učešća. Ja sam, naravno, bio u panelu koji se bavi Internetom jer mi je bilo jako zanimljivo šta su sve civilne organizacije na nivou EU uradile da bi iskoristile potencijale Interneta. Drugi dan smo prešli u Nacionalnu biblioteku prelepu novu zgradu koja je centralno mesto Letonskog predsedavanja. Ovde je i forum dobio drugačiju atmosferu, zvaničniju i ozbiljiniju. Drago mi je što smo mi iz Srbije mogli da učestvujemo na Forumu i podsetimo da EU ne čine samo 28 zemalja članica već i nekoliko zemalja kandidata.
Kontekst
Sve što se dešava ovih dana u Evropi ima i osvrt na dešavanja u Ukrajini. Ovde je to sve dobilo dodatni značaj iz dva razloga. Prvi je ubistvo Borisa Nemcova, a drugi blizina Rusije i veliki broj Rusa koji žive u Letoniji. Takođe skora pobeda Sirize koja je, između ostalog, pobedila i zbog obećanja većeg učešća građana, što je moglo da se čuje na skupu, otvara nove pogleda na način funkcionisanja EU. Primetno je veće angažovanje civilnog društva iz zemalja sa Istoka.
Diskusije
Kao što sam rekao prvi dan smo imali priliku da razgovaramo o “Inovative tools and new approaches fostering direct citizen participation”. Izlistano je 8 predloga koji su trebali da nas motivišu da predlažemo dalje. Vrlo zanimljiv panel u kom smo se upoznali sa delom mehanizama koji se koriste u EU za veće učešće. Predstavljena nam je alatka infogr.am koja treba da posluži civilnom društvu da vizualizuje i prave bolje priče. Govorili smo i o korupciji koje gle ima i na razvijenom zapadu, ovaj istoku. Ljudi iz Transparency – ja su nam predstavili svoje alate i projekte kojima se bore protiv korupcije. 
Drugi dan je počeo govorima. Meni je najfascinantnija bila Marju Lauristin, švedska aktivistkinja koja je bila jedna od organizatorku velikog živog lanca koji je okupio 2 milona ljudi i protezao se kroz Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Nisam imao pojma da su uspeli da izvedu toliko ljudi koji su pokazali želju za nezavisnošću. Izjavila je i važnu stvar koja pokazuje način na koji bi svi vtrebalo da doživljavamo bavljenje politikom: “Socijaldemokrate su izgubile ali je demokratija pobedila i mi smo bili presrećni”. Takođe Henri Malosse je održao odličan govor sa vrlo dobrim porukama. Zanimljiva je bila diskusija o razlikama između dijaloga, konsultacija i komunikacija.
Sve što se tokom #NGOforumRiga tvitovalo možete pogledati ovde
Letonija
Davne 1988. godine sam započeo studije u Rusiji u Sankt Petrburgu tadašnjem Lenjingradu. Znam jako dobro kako je Rusija tada izgledala. Poslednji put sam u Rusiji bio 1996. godine. Iz te pozicije mogu da zamislim kako je Letonija izgledala nekada, a kako danas izgleda. Prvi utisak je bio da se radi o veoma čistom i urednom gradu, sa mnogo zanmljivih sadržaja, zelenila i kafića (kafejnica). Moram priznati da sam bio prilično iznenađen jer iskreno nisam očekivao tako veliki napredak. Kasnije kada sam se upoznao i sa drugim delovima zemlje, turističkim i sportskim potencijalima, Letonija je delovala jako primamljivo. Tačno se vidi odluka društvene elite koja je dovela do, iz naše perspektive, brzog članstva u EU i ekonomskog prosperiteta. Naravno susretao sam u ova dva dana i ljude koji su se žalili na političare, ekonomsku situaciju i pre svega ekonomske sankcije Rusiji. Jako lepa zemlja i preporučujem ako ste u prilici da je obavezno posetite.
Zaključak
Pored toga što je bilo veoam prijatno na forumu mislim da je jako važno iskoristiti svaku priliku koja se ukaže i govoriti o Srbiji kao delu porodice evropskih naroda. Takođe svaka prilika za umrežavanje i učenje je dragocena. Ono što je najvažnije je da mi kao društvo ne smemo da čekamo da uđemo u EU da bismo počeli da gradimo i koristimo mehanizme za učešće, već koliko danas moramo učiti i gledati da prilagođavamo naš sistem evropskom. Bilo je ovo jedno nezaboravno putovanje na Baltik. Verujem da ću sledeći put imati više sreće sa vremenom, jer sam siguran da Riga izgleda još bolje pod suncem. I za kraj jako mi se svidela ideja koja je delimično uspela o razmeni knjiga. Svaki učesnik je trebalo da donese knjigu i da u njoj ostavi podatke i napiše zašto ga je ona baš inspirisala. Po povratku mogli smo da kontaktiramo osobu od koje smo uzeli knjigu. Ja sam odneo knjigu “Muški zločin i izvinjenje” prof. Mićunovića koja je našla mesto na polici. Još uvek mi niko nije pisao 🙁
