Obraćanje ženama u poslovnim prilikama

Pre neki dan sam jednim svojim tvitom izazvao mnogo komentara, a u nekima od njih doživeo i vređanje. Radilo se o sledećem tvitu

Većina je pročitala reči “dama” i “uvredljivo” ali je zanemarila kontekst u kojem se neko ženama tako obraća. Nisam neko ko je ekspert za jezičke nedoumice ali dužan sam da dam svoje viđenje, jer je od mene to traženo, a takođe možda kroz interakciju dođemo i do boljih jezičkih rešenja i svi zajedno naučimo po nešto.

kontekst

Sedeći na prvom sastanku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije sa delom udruženja građana koje se bave ženskim pravima i ženskim preduzetništvom paralo mi je uši stalno obraćanje sa “dame”. Ministarka (Ministar kako ona voli sebe da naziva) je u nekoliko prilika najavljujući govornice na skupu upotrebila reč “dame”. Inače u prostoriji sedi tri muškarca i tridestak žena i došli smo da razgovaramo o pomoći koordinacionom telu u pravljenju akcionog plana za ovu godinu. U takvoj atmosferi nastaje pomenuti tvit.

rodno osetljiv jezik

Kada god se pomene rodno osetljiv jezik u javnom diskursu nastaje problem, jer veliki broj ljudi krene da napada onoga ili onu ko/koja koristi reči u ženskom rodu, a koje bez obzira na sve još uvek nisu standardizovane. To je Marija odlično objasnila u svom postu koji preporučujem da pročitate. Kažu lingvisti da je jezik moćno sredstvo u borbi za rodnu ravnopravnost, jer ako nešto nisi spreman da izgovoriš, onda to znači da ti to ne možeš ni da zamisliš. Psiholingvisti/kinje bi to sigurno bolje sve to objasnili ali možda može pomoći ovaj citat Svenke Savić “…kako možemo znati da ono što je izgovoreno nije ono što je mišljeno, budući da imamo samo jezički materijal na osnovu čega sudimo o mišljenom.” 

dama

Reč “dama” predstavlja mnogo toga u našoj kulturi i jeziku i polsedica je mnogobrojnih sakupljenih mitova, pravila, uticaja kojima stvaramo društvenu ulogu žene. Verujem da se upotreba ove reči kroz istoriju menjala tako da je taj proces i danas tako doživljavam. Ono što se može naći kao značenje za reč “dama”  (lat. domina gospođa,fr. dame, tal. dama) gospođa, gospa, žena iz višeg staleža; plemkinja,vlastelinka: otmena žena koja drži do sebe; figura na igraćim kartama;”kraljica” u šahu …) Mnogi su odmah prevodila sa engleskog i nemačkog ali poznato je da je u nekim prilikama srpski jezik siromašan za sve jezičke finese.

primeri

Želim da pojasnim da kada sam mislio na zvaničan sastanak mislio sam na sastanke gde su žene došle da ravnopravno doprinesu temi sastanka. Stavljati ih tada u kontekst dame je previše opšte, degradirajuće i ograničavajuće pa sam zbog toga napisao da je uvredljivo.

Primeri kakve jezičke formulacije bih ja voleo da izbegnemo:

Umesto “dama iz finansija će vam objasniti” možemo reći “moja saradnica iz finansija će vam objasniti”

Umesto “XY iz NALED-a će govoriti o damama u preduzetništvu” možemo reći “xy iz NALEDA će govoriti o razvoju ženskog preduzetništva”

Umesto “naše dame će to uraditi” – “naše koleginice će to uraditi”

Naravno korišćenje reči “dama” nije uvredljivo kada se opisuju nečiji dobri maniri, vaspitanje, ponašanje… Takođe u javnom obraćanju kada su u publici ljudi koje ne možemo da segmentiramo na neki način možemo uopšteno reći dame i gospodo, mada sam ja uvek pristalica toga da se ljudima obratimo direktnije. Zašto je teško reći saradnica, koleginica, aktivstkinja, preduzetnica…? Time ne ograničavamo žene da budu samo dame u tom širok shvaćenom značenju.

zaključak

Ono što bih želeo je da u poslovnoj komunikaciji kada se obraćamo govorimo primereno, sa uvažavanjem, poštovanjem i afirmativno o ženama. Žene doprinose bilo kom poslu u koji su uključene bar onoliko koliko i muškarci ako ne i više. Istaknimo uvek da smo ravnopravni i da uvažavamo napore koje su one imale da stignu na mesto na kom su, jer da bi došle tu gde jesu njima je potrebno mnogo snage, borbe i hrabrosti.