Ljudi su naše najveće bogatstvo…

Prošlog vikenda PROACTIVE PR konferencija je doživale svoje deseto, jubilarno, izdanje. PROACTIVE je, sada daleke 2005. godine, osnovao moj vredni prijatelj Dragan Močević. Od tada do danas bio sam na 7 ili 8 PROACTIVE -a. Svaka konferencija je bila drugačija i na svakoj se dalo nešto novoga naučiti. Još od SPARK. me konferencije se javno pitam šta predstavnike/ce javnih službi ili funkcionere/ke političkih stranaka sprečava da posećuju ovakve ili slične konferencije. Na svakoj njih moguće je nešto novo naučiti, upoznati ljude, povezati se ili bar omogućiti sebi vreme za sređivanje misli i nalaženje pravog fokusa budućeg rada.

Poslednjih meseci svakodnevno razmišljam o tome kako da osnažimo Demokratsku stranku  da bi ona postala snažne alternativa sadašnjoj vlasti.  Utisci sa jednog od, po meni, važnih predavanja koje održao “stari mačak” Brane Gruban mislim da mogu biti inspiracija za rad na jedan drugačiji način. Braneta Grubana sam upoznao 2010. godine kada sam ga pozvao, u ime Društva Srbije za odnose s javnošću,da bude predavač na konferenciji PRilika o internim odnosima sa javnošću. Od tada smo zahvaljujući društvenim mrežama često u kontaktu.

 

Svoje predavanje Brane je započeo na svoj uobičajen način uz priču o poletanju i pregršt različitih simpatičnih slajdova koji opuštaju atmosferu. Ključno pitanje koje je postavio je bilo kako do boljih i poželjnijih firmi/organizacija sa angažovanim zaposlenima? Znamo da u današnjem svetu skoro sve ozbiljne organizacije imaju viziju, misiju i različite strategije ali takođe primećujemo da one ne daju uvek dobre rezultate. Okruženje u kom radimo se toliko brzo menja da u toj konfuziji nama, kao liderima, ne preostaje ništa drugo nego da eksperimentišemo. Ljudski razvoj u poslednjih 100 godina se nije mnogo promenio, ali zato tehnološki jeste. Nema više tog komoditeta i sigurnosti da, kao lider, sve držite pod kontrolom, jer tada ste isuviše spori za današnji svet. Setite se onog citata da danas “ne jedu velike ribe male, već brze spore”. Da bi nam to demonstrirao Brane nam je pustio Pit stop film.

Sve je očiglednije da nam je, za postizanje uspeha, u današnje vreme potreban novi model menadžmenta. Taj model bi trebalo da učini da zaposlene ne teramo da rade, već da učinimo atmosferu i uslove u organizaciji takvima da se oni samostalno angažauju na svojim poslovima. Zanimljivo mi je bilo slikovito poređenje, na primeru fudbalskog tima, prosečne angažovanosti radnika, a na osnovu istraživanja u 142. zemlje sveta koje je uradio Gallup . Ono je pokazalo je da se od 11 igrača u jednom timu samo dvojica u potpunosti angažuju za pobedu. Za njih sedmoricu potpuno je nebitno ko će pobediti jer to rade zbog plate, a dvojica čak daju autogolove. Sa takvim timom nema uspeha i to je svima jasno. Pitanje svih pitanja je kako da ovih sedmoro motivišemo da se angažuju u ostvarenju pobede. Zaposleni mogu biti zadovoljni uslovima na poslu ali to nam ne garantuje njihovu punu angažovanost. Bez takve anagžovanosti teško da ima uspeha u budućnosti.

 

Tu dolazimo do ključne stvari u svakoj organizaciji/firmi, a to je organizaciona kultura. Često volimo da kažemo  “u našoj  organizaciji ljudi su naše najveće bogatstvo”, a onda to brutalno ponašanjem prema tim istim ljudima opovrgnemo. Najvažnije za današnje menadžere je da imaju spospobnos emapatije. Ukoliko to nemaju džaba im svo znanje i druge veštine. Ne zaboravite da su zaposleni naša prva i najvažnija javnost i zato je važno ojačavati komunikacijske veštine menadžera. Tu dolazimo do tačke da u budućnosti menadžeri neće biti upravljači već Coach-i 🙂 Oni nisu prvi među stručnjacima već treneri stručnjaka koji pitanjima daju podršku i usmeravaju podređene da iz sebe i svog znanja i veština izvuku maksimum.

 

Obično svoja predavanja u oblasti političkog obrazovanja započinjem slajdom Politika je posao, a ne dokolica. Zbog toga mi je ovo predavanje bilo veom interesantno, jer sam stalno pokušavao da ga stavim u kontekst rukovođenja političkom strankom. Političke stranke su u posebne organizacije, jer za razliku od firmi tamo se ljudi angažuju i uključuju prvenstveno volonterski. U skladu sa tim pravi izazov za svakog rukovodioca je kako napraviti angažovanu organizaciju koja će poštovati ovakav moderan način upravljanja? Svi izrečeni saveti su bili veoma korisni, jer su stalno u fokus stavljali organizacionu kulturu koja se bazira na ponašanju. Po meni ključni problem političkih stranaka je u tome što stranke ne žive ono za šta se zalažu tj. jedno govore, a drugo rade.

I da se vratimo na Demokratsku stranku. U situaciji i okruženju u kom se ona nalazi njeno rukovodstvo mora biti spremno da se menja i da eksperimentiše.  Ne preostaje nam ništa drugo, jer je davno poznato da starim metodama ne možemo postići nove, drugačije rezultate. Ključni zadatak je unutar stranke napraviti organizacionu kulturu, podsticajno okruženje i demokratsku atmosferu koja će za rezultat imati veću angažovanost članova i članica. Energija promena ne može doći iz društva, već mora krenuti iz organizacije i preliti se na sve druge segmente društva. Davno je to prepoznao najveći car Zoran Đinđić.

Pogledajte kako je itgledala Storify priča Brnaetovog predavanja