Čarobno ostrvo Lefkada

Nekada sam voleo neplanirane odmore,  jer je za mene odlazak na more bio sinonim za spakuješ ranac i kreneš. Ali evo poslednjih desetak godina uz Aninu pomoć sam se navikao da na vreme krenemo da planiramo odmor. Ove godine smo čim smo se vratili sa skijanja krenuli da razmišljamo gde ići na more. Za Lefkadu do skoro nisam ni čuo, a ni znao gde se nalazi. Prošle godine je naša kuma letovala na Lefkadi pa nam je preporučila i to je bio početak.

Lefkada

Lefkada je ostrvo u Jonskom moru južno od Krfa. Kada ga pogledate na mapi deluje kao da je nekom tankom pupčanom vrpcom povezano sa kopnom tako da ni ne deluje kao pravo ostrvo. Ima oblik koji me je podsetio na levo dečije stopalo. Fascinantno je koliko je ostrvo zeleno. Čini nam se da je zelenije od Krfa i Tasosa. Ostrvo se ubrzano turistički razvija ali još uvek na njemu nema mnogo velikih hotela niti dodatnih sadržaja. Zanimljivo je da sam tek, kada su neki naši doterali skuter, shvatio da mi u stvari veoma prija to što nema onog konstatnog zvuka motora glisera i/ili skutera, već se sa plaža čuje žamor i graja.  Nigde na ostrvu nema onih mesta sa tzv. vodenim sportovima (banana, gumame, padobran, skijanje… ) Zato je ostrvo raj za cite i wind surfere. Na severu ostrva kod Lefkasa stalno duva vetar i slike ogromnog broja ljudi koji tu uče da surfuju i uživaju su zaista nešto prelepo. Lefkada je i dalje divlja tako da na nekoliko plaža možete sresti kampere, čak i čitave komune, koji su tu napravili svoja mesta za odmor. Čisto more, divne plaže i taj osećaj divljine je kombinacija koja je veoma primamljiva.

smeštaj

Već nam je postao manir da smeštaj tražimo isključivo preko neta. Napisali smo desetine mailova i uskoro počeli da dobijamo odgovore. Izabrali smo smeštaj u kući Agatha u Agios Nikitas, malom mestu na Zapadnoj strani ostrva. To je u stvari jedino mesto koje je na moru sa te strane ostrva. Ostala su sva na brdima sa kojih se silazi do plaža. Fotografije na sajtovima koje smo posetili su bile očaravujuće i obećavajuće. Sve u svemu smeštaj je bio pristojan, ali ono što je najlepše je bašta ispred kuće koja vredi sve pare sveta jer se sa nje gleda direktno na more, na pučinu. Super  ješto smo u cenu imali uključen doručak jer je to dosta olakšavalo boravak. Na Lefkadi ima različitih vrsta smeštaja od hotela sa 5 zvezdica, vila sa bazenom do prviatnog smeštaja.

put

Zbog gužvi koje su se desile vikend pre nego što smo kretali na put odlučili smo da krenemo u 5 ujutru. Put ka Grčkoj, za one koji stalno idu, je dobro poznat. Auto putem do Leskovca, onda magistralnim kroz Grdeličku klisuru i onda klaj, klaj do granice najčešće u koloni. Do Lefkade ima tačno 1.000 km i uz sreću na granicama može da se stigne za 11-12h. Za pauzu za ručak mi obično biramo Javor Džogo u selu Mrzenci kod Gevgelije. Ako ne tu onda tokom puta kroz Makedoniju ima nekoliko kafana na samom pravcu. Odmah posle granice je “Milano” koji baš i ne preporučujem. Ima sladak restoran u dolini Vardara gde iskreno nikad nisam stao i “Popova kula”, vinarija i restoran kod Demir Kapije koja je pristojna ali nekako standardna. Da biste stigli do Džoga morate sići sa auto puta kod Đevđelije, ući u grad i na prvom semaforu skrenuti desno. Zatim vozite jedno 2 km do pumpe gde se put račva. Idete opet desno i ulazite u selo Mrzence. Vozite kroz selo do kraja dok ne vidite veliki stari javor. Jagnjetina je i na 38 C u 12h prste da poližeš. Fenomenalna klopa i divni domaćini. Imaju WiFi pa čim spaze nas zavisnike odmah pitaju treba šifra? Ta kafana mi je uvek odličan primer razumevanja odnosa s javnošću.  Kada završite ručak i krenete ljubazni domaćini će vas uvek ispratiti sa hladnom flašicom vode za svakog od putnika. Sladak gest koji pokazuje suštinu odnosa s javnošću.  Kada pređete granicu idete dalje ka Solunu, pa kasnije za Atinu i onda na “novi” auto put ka Kozaniju i dalje ka Joanini. Taj novi auto put je fascinantan i atrakcija sam po sebi jer je sastavljen od mnoštva tunela i vijadukta kroz prekrasne predele. Ove godine su uveli konačno i naplatu putarine tako da vam treba 2 x po 2€. Od Joanine idete ka Prevezi i tu imate nekih 110 km magistralnog puta. Čuvajte se radara na tom putu jer ima tri automatska na ulazima u sela. Od Preveze se prođe kroz tunel ispod mora (3€), zatim pokraj aerodroma i idete dalje ka Lefkasu glavnom gradu Lefkade. Tu je more veoma plitko tako da se faktički na ostrvo prelazi preko mosta.

plaže

S obzirom na to da smo ostrvo obišli uzduž i popreko možemo reći da se strane ostrva potpuno razlikuju što je i normalno jer je jedna strana pitomija, ona ka kopnu i druga divlja, ka otvorenom moru.  Kuma nam je govorila o fenomenalnim plažama ali su one prevazišle sva naša očekivanja. Boja mora na strani ostrva ka otvorenom moru, zbog sastava stena koje su bele, je fenomenalna. Takvu tirkiznu boju još nigde nisam sreo u ovom delu Evrope. Najpoznatije plaže su Egremni do koje morate preći 350 stepenika i Porto Katsiki (oko 100 stepenika). Na njima je i velika gužva jer su stvarno čarobne. Porto Katsiki je manja, a Egremni je ogromna. Pored ovih plaža postoji nekoliko isto tako lepih plaža Katisma, Milos, Avali, Gilos … Na jugu kod Vasilikija ima nekoliko lepih uvala i plaža. Nama su se posebno svidele Milos plaža koja je pored Ag. Nikitasa. To je divlja plaža do koje se dolazi najčešće brodom. Postoji i put preko kopna ali je dosta naporan jer nije uređen. To je ogromna plaža (oko 300 m) sa prekrasnim morem i belim oblutkom. Takođe nam se jako svidela Gilos plaža gde smo jeli možda najlepši suvlaki na plaži. Ono što je prednost kada dođete negde kolima je to što možete kako hoćete. Ne znam kako izgleda Lefkada u očima onoga koji je došao autobusom. Recimo ako ste smešteni u Lefkasu i nemate prevoz teško je doći do bilo koje od ovih lepih plaža.

izlet brodom

Na svakoj od većih i posećenijih plaža srešćete prodavce izleta brodom. Radi se o jednodnevnom izletu brodom koji polazi iz Nidrija (istočna strana ostrva) ide do Egremni plaže, pa na Kefaloniju, Itaku, Skorpios i vraća se uveče natrag. Postoje tri broda koja paralelno idu Makedonija palas, Nidri star i … Izlet je dosta naporan jer traje čitav dan i utisci su ti koji te u stvari umore. Kada ti prodaju izlet objasne ti da su pauze velike ali na kraju to ne bude tako. Svaka od pauza nam je skraćivana od 15 minuta do 45 minuta. To je ono što malo smeta jer je stalna presija da se kreće dalje. Najveći put je na početku od Nidrija do Egrmeni plaže. Tamo je predviđeno kupanje u trajanju od 2h a ostali smo 1h 20 min. kada još odbiješ ulaske i izlaske sa broda to ispadne na kraju 1h. Slatko je što može da se skače sa broda. Zatim se malo stane na plaži Porto Katsiki gde samo poskačemo u vodu 15 min i krećemo dalje. Kefalonija i mesto Frisado su veoma slatki i zagolicali su nam pažnju. Tu se ostaje da se ruča i šeta i ima svašta nešto da se vidi. Zatim se ide na Itaku gde se takođe stane u slatkoj luci. Posle toga se obđe pećina koja je daleko ružnija od Plave špilje ali ima istoriju da se tu krila grčka podmornica tokom drugog svetskog rata. Na kraju se dolazi do Skorpios ostrava koja su u vlasništvu porodice onazis. Ništa specijalno verujte mi.

za kraj

Grčka je prelepa jer svake godine možeš da ideš na drugo ostrvo i da decenijama ne ponoviš isto. Mi smo do sada bili na Kritu, Sitoniji (drugi prst na Halkidikiju), Skijatosu, Tasosu, Krfu i evo sad Lefkadi. Svako od ovih mesta je bilo drugačije. Lefkada nam se učinila kao prvo mesto gde bi smo mogli da dođemo još jednom. Za sada Kefalonija vodi u listi želja za sledeću godinu jer mala poseta Frisadu nas je potpuno opčinila, a i kažu da je feta sir, u šta smo se uverili, najbolji u ovom delu Grčke.