Političari u Srbiji u naletu pred izbore

Pred vama je intervju koji je rađen za potrebe aktivističkog pokreta Digitalizuj.me

Tekst u punoj opremi možete pročitati OVDE

– Kada su društveni mediji počeli prvi put da se koriste u političke svrhe u Srbiji?

U Srbiji su izbori od 2000. godine bili dosta česti. Izbori pred nama su tek drugi redovni izbori posle uvođenja višestranačja. Značajnijom pojavom društvenih mreža sredinom 2007. godine one počinju da se koriste i u poitičkim kampanjama. Tu pre svega mislim na predsedničku kampanju u januaru 2008. Doduše, tada je u Srbiji bilo 80.000 Facebook naloga i oko 23% korisnika Interneta. Danas je dramatično više, preko 3 miliona i 44%.

– Koje stranke i koji političari su bili pioniri u upotrebi društvenih medija?

Stranke demokratske provinijencije, tu pre svega mislim na Demokratsku stranku, su uvek bile ispred drugih u osvajanju novih tehnika kampanje i kanala komunikacija. Čedomir Jovanović, danas Predsednik Liberalno demokratske partije, je kada je osnivao svoju frakciju unutar Demokratske stranke, a i kasnije koristio web sajt kao osnovno komunikacijsko sredstvo. Rekoh već da 2008. društvene medije, pre svega Facebook koristi i Boris Tadić kao kandidat za Predsednika Srbije ali to je više bila “šminka”, jer to nikako nije moglo značajno da utiče na rezultat.

– Koji kanali komunikacije se najčešće koriste – Facebook, Twitter, YouTube, blogovi, forumi…?

Danas, 2011/12., stvari izgledaju drugačije. Skoro sve stranke su prisutne na mrežama. Najviše se koristi Facebook jer je i najveći broj ljudi tamo. Sve stranke imaju otvorene fan strane, ali ono što nedostaje je kreativan i zanimljiv sadržaj. G17 plus (URS)  je imao dva uspešna video spota kojima je najavio da će imati ozbiljnu produkciju u toku same kampanje. Blogove imaju LDP i G17 plus (URS), tako da očekujemo da se i drugi uključe. To će biti novi podstrek razvoju dijaloga unutar internet zajednice.

– Kako se političari i stanke ponašaju na društvenim medijima – da li su aktivni svakodnevno, da li odgovaraju na komentare/mentione, da li postavljaju fotografije/video zapise…?

Različito se ponašaju. Pre svega, retki su oni koji su poslušali davne savete da se što pre uključe. Neki su uspeli da uhvate poslednji voz, a neki se tek sada uključuju na par meseci pre izbora što izaziva veliku sumnju da su tu samo zbog izbora. Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije, svakodnevno je jedna od najaktivnijih na Twitter-u. Postavlja korisne linkove i najavljuje šta će se u Skupštini dešavati. Dragan Šutanovac, ministar odbrane, aktivniji je na Facebook-u i tu postavlja slike, statuse, muziku… Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, aktivan je na Twitter-u i uspeo je da popravi svoj imidž. Od skoro je tu i Mlađan Dinkić koji aktivno odgovara na sva pitanja, mada je već imao jednu polemiku sa poslanicom Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandrom Jerkov. Sve u svemu, aktivinih ima ali ne u velikom broju.

– Da li političari koriste društvene medije i u lične svrhe (kao obični građani) ili isključivo pokušavaju da ostvare stranačke ciljeve?

Većina ih koristi u lične svrhe ali, takođe, često su i lični ciljevi poklopljeni sa stranačkim. Ono što je nekada bolno je da se na njih ne gleda kao na druge obične ljude pa im se nikako ne opraštaju nepismeni statusi, greške ili već nedopustiva demagogija. Zajednica je tu onda oštra, čak nekada i preoštra.

– Da li političari dominantno samostalno osmišljavaju i vode svoje prisustvo na društvenim medijima ili imaju specijalizovan tim koji to radi u njihovo ime?

Onima koji su na Facebook-u najčešće ljudi iz bliskog okruženja vode naloge. Na Twitter-u je to dosta teže i za sada imamo samo jedan primer da je neko dao svoj nalog da ga druga osoba vodi, što se desilo Oliveru Duliću i završilo se poražavajuće naslovnom stranom tabloida. Malo je spacijalizovanih ljudi unutar stranaka koji poznaju ovu oblast, a one nisu dovoljno otvorene da bi angažovale uspešne, mlade ljude koji su se već dokazali na nebu Interneta.

– Postoji li razlika u stilu komunikacije političara na društvenim mrežama u odnosu na njihovo ponašanje na tradicionalnim sredstvima informisanja?

Političari boraveći na društvenim mrežama shvataju da je došlo do promene u načinu komunikacija. Često govorim da će predstojeća kampanja uspostaviti nove standarde komunikacija, kako političara, tako i kasnije institucija u koje oni budu odlazili. Generalno su ljudi otvoreniji, ali često, bespotrebno, upadaju u vatru zaboravljajući da na Internetu nema pobednika.

– Da li političke stranke imaju strategiju nastupa na društvenim medijima?

Sigurno da imaju. One najozbiljnije su angažovale i konsultante. Biće veoma zanimljivo sledećih meseci sve to ispratiti jer je svima prvi put. Ono čega se plašim je da će preovladati negativna kampanja, naročito na Twitter-u, jer je stavove često teško braniti, a vrlo lako napadati u 140 karaktera.

– Kako građani prihvataju pojavljivanje političara na društvenim medijima?

Kako koji, neki sa odobravanjem, jer se pokazalo da političari mogu da im reše neki lični problem i učine život boljim. Ono što će biti problem je to što druga polovina Srbije koja nije na Internetu sada ostaje uskraćena za mogućnosti koje društvne mreže pružaju. Često se čuju komentari, pre svega na Twitter -u, da se političari pomere i ostave slobodne bar društvne medije građanima, ali od toga nema ništa jer je to jedan važan kanal komunikacije.

– Da li se političari na društvenim medijima obraćaju isključivo svom glasačkom tijelu ili pokušavaju da budu otvoreni i prema neistomišljenicima u cilju njihovog pridobijanja?

Političari uvek šalju poruke, pre svega svojim biračima, što je dobro. Teško je, naročito u početku, izdržati često neumesne kritike protivnika.U kampanji je najveća greška ako se bavite protivnicima. Dok sa njima gubite vreme jalovo se ubeđujući prolaze mnogi nezainteresovani ili neopredeljeni koje ste mogli dotaknuti porukom. Stoga bi političari trebalo da budu što usmereniji upravo na neopredeljene. Njih još i mogu da izvuku iz kuća na izbore i  time sebi povećaju šanse.

– Ima li neprijatnih situacija u komunikaciji između građana i politčara – pretjerano i nekulturno kritikovanje, poltronstvo…? Kako političari rješavaju ovakve situacije?

Ima i previše “hejta”, ali dobro, to je pravo svih i blagodet Interneta. Često političari pokušavaju da umire i racionalno objasne svoje pozicije, ali katkada je to uzaludan posao, jer imate slučaj sa ljudima koji samo znaju da kritikuju.

– Možete li da navedete primjer efektne upotrebe društvenih medija u političke svrhe u Srbiji – na ličnom nivou i na nivou stranke?

Pozitivan lični primer je sigurno Gordana Čomić. Koliko nju uvažava Internet zajednica, to je baš dobar primer. Stranke ne bih komentarisao, jer u njihovom radu ima još veoma mnogo prostora za nove akcije I još bolji nastup.

– Koliko je Vlada Republike Srbije aktivna na društvenim medijima?

Uopšte nije aktivna. Nema naloge, što je velika šteta.  Bilo bi dobro da se buduća Vlada ugleda na kolege iz Hrvatske i Crne Gore i da ozbiljno i planski od prvog dana mandata započne komunikaciju putem društvenih mreža.

– Šta biste Vi preporučili političarima i strankama – kako da se ponašaju na društvenim medijima? 

Ključno je da budu svoji. Potrebno je da budu i strpljivi, topli i da su usredsređeni na konkretno rešavanje problema, a ne ispraznu priču. Ljudima je dosta priča na TV-u i štampanim medijima i neće to da gledaju (čitaju) i na Internetu. Stoga stranke moraju drugačije pristupati komunikaciji sa potencijalnim biračima. Takođe, njihov sadržaj mora biti “lepljiv” da bismo ga kasnije podelili. Uvek moramo imati na umu da je u današnjem svetu jedino podeljena informacija moćna.