Moja škodica

Evo sinoć na putu za Banja Luku, negde malo posle Slavnoskog broda, pređoh i 200.000-ti km sa mojom škodicom. Ako se uzme u obzir i prethodna Škoda Octavia to je ukupno preko 400.000 km od januara 2003. Red je da i ona dobije ovde malo prostora kao moj lični prostor u kom sam proveo puno vremena.

Setih se priče sa jednog prolećnog kampa za srednjoškolce od pre neku godinu. Na tom kampu, koji je okupljao  mlade iz 7 gradova  Srbije, učesnici su imali zadatak da slikaju svoju sobu ili prostor gde provode najviše vremena. Ta fotografija  je trebala da bude deo male radionice kojom smo se međusobno upoznavali. Posle dugo razmišljanja šta da fotografišem, shvatio sam da je moj jedini radni prostor koji mogu nazvati svojim, upravo moja Škodica.

Ona je ta koja mi omogućava da letim sa kraja na kraj zemlje i regiona. U njoj se donose nekada i važne odluke, padaju na pamet korisne ideje, razvijaju projekti, diskutuje o životu, sluša dobra mjuza…. Pomogla mi je da sretnem i upoznam mnoge zanimljive i dobre ljude. Zajdno smo odradili puno  korisnih poslova, nekoliko različitih kampanja, stotine seminara… razvijali rad različitih organizacija od CMV, stranke, DSOJ, Akademije … Vozeći je sve ove godine, upoznao sam i puno dragih i vrednih ljudi u Auto Čačku, kući koja je zaslužna za ovakav uspeh Škode u našoj zemlji.

Puno je raznih zgoda ali i nezgoda sa kojima sam se susreo u ovih poslednjih 3 godine i 9 meseci. Imao sam jedan udes koji se završio dobro po sve u kolima ali me je naučio kako da se ponašam i vozim po snegu na autoputu. Nekoliko njih je pokušalo da joj dođe glave,  od čoveka koji je prošetao po haubi, do pijanca koji se zakucao u nju izgubivši kontrolu nad svojim vozilom. Plaćale su se i kazne zbog najčešće prebrze vožnje. Princeze su je prljale, što me je katkada dovodilo do ludila.

Raduje me da se nekoliko dragih ljudi u mojoj okolini opredelilo za Škodu prilikom izbora svog novog automobila, pre svega  motivisani mojom pričom i ličnim zadovoljstvom. Ja nisam stručan kao Marko Rakar koji je pisao o Toyoti da pišem o svim tehničkim detaljima ali se uvek setim priče sa mora kada jedan moj prijatelj nije verovao da njegov passat i moja škodica imaju identične  motore i izgubio opkladu. Sećam se besne rečenice: „čekaj, ako su motori isti pa zašto sam ja uopšte kupovao passata?“ jer se na zajedničkom putu od 2000 km pokazalo da škodica ide bolje i brže i da manje troši…

I kada sledeći put budete kupovali polovna ili nova kola setite se moje priče i kupite Škodu nećete se pokajati.