Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

Skupština DSOJ – PRilika za naPRedak

Kategorija: PR ; Datum: 16. 11. 2010. ; Autor: Miloš Đajić

Prošlo je nešto više od dve godine od prethodne izborne Skupštine DSOJ na kojoj sam izabran za predsednika Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ).  S obzirom na to da se bliži nova Skupština, osećam potrebu da se osvrnem na ono šta je urađeno i da zajedno pogledamo u budućnost, u pravcu (ili u pravcima) u kojem bi Društvo moralo da se razvija. Mislim da Skupština nije motivišuće mesto za diskusiju,  tako da pozivam sve da, poštujući pravila bloga, uzmu ovde učešća u diskusiji.  Naravno, i na Skupštini ćemo govoriti o svim značajnim temama, ali mislim da ćemo ovde biti otvoreniji i konstruktivniji.

Zatečeno stanje
Da se na početku razumemo: stvari su samo pomerene na bolje, ali smo daleko od toga da su svi poslovi završeni. Ostalo je još mnogo da se uradi. Bez želje da se ovo shvati kao kritika prethodnika, već samo kao podsetnik, evo odakle smo kao UO pošli: Društvo smo nasledili sa 97 članova i članica sa plaćenim čalanarinama, osim PRijema, nije bilo vidljivih aktivnosti, doduše sa pristojnim finansijskim saldom I završenog istraživanja …  Članovi novog UO se nisu međusobno poznavali, bili su bez iskustva u vođenju strukovnih organizacija.

Urađeno
A evo i šta je urađeno:  organizovani su tematski okrugli stolovi , osnovan je Centar za odnose s javnošću Novog Sada, napravljen kontinuitet  druženja sa predavanjima za članove i članice , podeljene članske karte i knjige kao pokloni, održani  PR dani (Niš, Kragujevac, N. Sad, Užice, Valjevo, Pančevo), organizovani pripremni sastanci pre PRijema, organizovane dve strukovne konferencije, zadržan ritam izlaska Biltena, podstaknuta online komunikacija, prisustvo na različitim konferencijama (e trgovina, brandstorm …), osnovana sekcija za online pr,  povećan broj članova sa plaćenim članarinama na 248, urađeno istraživanje o stanju struke, promenjen statut i preregistrovan DSOJ, urađeni promo materijali i organizovane  kampanje promocije DSOJ, potpisan memorandum o saradnji sa udruženjima iz Jugosfere, broj prijavljenih radova za PRiZNANJE je porastao tri puta …

E sad ovako: kada se sve nabroji,  neki će reći da to i nije neki rezultat za dve godine rada. Mislim da je tu problem u percepciji. Za ono što većina nas želi, a to je unapređenje položaja struke, mi nemamo podatke na osnovu kojih možemo meriti rezultate naših aktivnosti. Možemo meriti samo broj i efekat aktivnosti.
Ono na šta sam ponosan je da je za ove dve godine sve rađeno volonterski, uz sve druge poslove koje su članovi i članice UO svakodnevno na svojim radnim mestima obavljali.

Kako dalje?
Medjutim, ključno pitanje je šta još treba uraditi. Kako god da zvuči, ono što me je iskustvo naučilo je da uz ovakav način rada UO Društva neće biti moguće mnogo više. Po mom skromnom mišljenju postoje dva pravca: ili  da se angažuje i plati profesionalac koji će svakodnevno sprovoditi aktivnosti Društva (uz učešće i nadzor članova i članica UO),  ili će se veći broj članova UO uključiti u rad sa jasnim zaduženjima.  Ovo prvo je malo verovatno, uzevši u obzir finansijske mogućnosti DSOJ. Ovo drugo je važno  da  imaju na pameti svi koji bi da se pri’vate kandidature. Svakako je lepo  imati u biografiji članstvo u UO DSOJ, ali to podrazumeva i prihvatanje obaveza.  Ako nemate vremena ili ne mislite da bi trebalo da radite, nemojte se ni kandidovati.  Podaci iz istraživanja govore da je percepcija kolega da je veoma uzak krug ljudi uključen u pripremu i realizaciju aktivnosti DSOJ. Skupština je prilika da se uključe novi  ljudi i da pokažemo da to nije tako. 

Da se vratim na ono čime će se sigurno baviti članovi/ice budućeg UO.

PRiZNANJE
Kakav god bude sastav novog žirija, on će morati da uz pomoć UO organizuje okrugli sto na temu PRiZNANJA. PRiZNANJE nosi veliki deo reputacije DSOJ i potrebno je učiniti sve da negativnih komentara bude što manje. Da se razumemo,  ko gubi,  taj se i ljuti, ali ovo govorim sa jakim uverenjem da, tokom ove dve godine, nije bilo nikakvog uticaja od strane članova UO na odluke žirija.   Mislim da je Pravilnik koji je napravljen vrlo dobar , ali da sigurno ima još prostora za unapređenje. Potrebno je prodiskutovati nekoliko stvari: broj nagrada, kategorije, što da ne I sam pravilnik …

Bilten “Ruka ruci”
Potrebno ga je osavremeniti. Kada se razvije program izdavaštva, možda ga prebaciti u elektronski oblik. Da bi Bilten postao relevantan i možda jednog dana verifikovani stručni časopis, potrebno je pre svega napraviti redakciju koja će preuzeti odgovornost za uredjivanje i koncipiranje biltena. Možda organizovati jedno istraživanje o potrebi članova za biltenom. To više ne može da radi projektna sekcija, jer naprosto – ona ne funkcioniše.

Izdavaštvo
Mi nismo imali kapacitet da krenemo sa izdavaštvom. Pokušali smo da napravimo strateški dogovor sa nekim od izdavača, ali, na žalost, bez velikog uspeha. Sve se završilo na nekoliko sastanaka i razvijanjem drafta strategije za saradnju. Iskreno mislo sam da će sve to ići mnogo, mnogo lakše. Ili će se krenuti u prevođenje knjiga koje HUOJ već nije preveo ili da se krene u domaće izdavaštvo (neka vrsta PR sveski). Tu se  sada postavlja pitanje uredjivačkog kolegijuma i standarda. Ko su autoriteti koji će našoj sujetnoj  struci biti dobri da odrede čiji će se radovi objaviti?  Već ima nekoliko predloga za izdavanje koje ću preneti novim članovima UO. Ovo je ozbiljan zadatak koji čeka novi UO.

PRilika
Konferencija je održana dva puta, tako da smo preboleli dečije bolesti. Kažu iskusniji da je treća najteža za organizaciju. Ono što će morati da se napravi je programski odbor koji je za prvu konferenciju kako tako i funkcionisao, a za drugu – nikako. Takođe treba videti sve elemente, pre svega da li ostaje tematska konferencija ili ne?  Kako biramo temu? Da li se skraćuje trajanje, zarad neke buduće zajedničke regionalne konferencije(shodno potpisanom sporazumu). Mislim da postoji odlična osnova i da je otvoren prostor za nadogradnju.

Sajt i online komunikacija
Napravili smo iskorak i mislim da imamo čime da se ponosimo. FB fun strana ima 1.495 članova od kojih je preko 400 aktivno na mesečnom nivou. Twitter nalog prati 872 korisnika ove mreže.   Sad dolazimo do ključne činjenice da je sve postavljano adhoc i da nema neke konkretne strategije. Ostaje da se u saradnji sa online sekcijom razvije online strategija i integrišu novi sajt (koji mora da se napravi) , društvene mreže, forum, blog…

Obrazovanje
DSOJ mora aktivnije da se uhvati u koštac sa PR obrazovanjem i da se nametne kao relevantna obrazovna institucija.  Na koji način to da se uradi drugo je pitanje. Da li imamo kapaciteta sami da to iznesemo ili nam je kao HUOJ-u potreban licencni program? Ko će odredtiti predavače, napraviti program.. lako je reći održimo trening, ali kako napraviti konsenzus oko svega biće važno pitanje i siguran sam da postoje ljudi koji bi se uključili. Mi smo to već probali prilikom izbora za PR dane, ali odmah su neki „skočili“ kako to otvoren poziv predavačima. Ne može svako da predaje u ime Društva… Mnogo je straha, dosta sujete, a ogroman  je prostor za neophodan rad.

Sekcije
Potrebno je napraviti sekciju agencija, lokalne samouprave … ali sve to kroz konstruktivni dijalog i uvažavanje predloga.

Položaj struke
Mislim da je dosta urađeno na vidljivosti DSOJ, mada je ona još nedovoljna. To se vidi i po istraživanju, u kom ispitanici nisu zadovoljni upravo vidljivošću, tako da to ostaje u amanet novom UO. Sramota me je da priznam, ali mi nismo imali strategiju komunikacije. Dakle, biće potrebno i napraviti i realizovati je. Bilo bi dobro da  u sledećem UO  neko preuzme kao zadatak razvijanje odnosa s medijima. Oko uloge struke moramo poraditi svi –  i profesori na univerzitetu, i praktičari u agencijama i javnoj upravi … Mi smo, na primer, pokušali da uvežemo PR-ove koji rade u Vladi Srbije, pa nije išlo … Da ne kažem da je potrebno naći modele podsticanja kolega iz manjih centara. Svi naši napori u poslednje dve godine da napravimo sekciju lokalnih samouprava nisu urodili plodom, kao ni to da osnujemo još neki lokalni centar .

Vodimo računa koga ćemo birati, naročito u žiri, jer posle nema nazad, a sledeće dve godine su dug period. To vreme moramo još kvalitetnije da iskoristimo za unapređenje položaja struke I  za dalji razvoj DSOJ. Često se spominje citat “Svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje”.  Možda bi za ovu priliku mogli da ga malo preformulišemo i da kažemo da svaka struka ima strukovno udruženje kakvo zaslužuje.  Želim da naša struka bude odlična i uvažena. Napravimo takvim i DSOJ.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 8.9/10 (8 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
Skupština DSOJ – PRilika za naPRedak, 8.9 out of 10 based on 8 ratings
Share
Tagovi: , , , ,

8 komentara

  1. Društvo treba da vodi neko ko se tom poslu može posvetiti 100%… menadžer i izvršilac šumovitih i nedovoljno formulisanih želja, čestitki i pozdrava UO, drugih tela i članova.

    U tom smeru treba obezbediti finansijska sredstva za platu čoveku (ženi).
    Tako rešavamo uzrok problema…

    Za brojne druge operativne aktivnosti definisane po segmentima i prioritetima, a na osnovu Strategije pozicioniranja struke (koja u DSOJ ne postoji), sa Univerzitetima potpisati Memorandum i na osnovu studijske prakse sporadično angažovati studente i studentkinje.

    Ideja imamo (vidi se i u ovom tvom postu), ali nema ko da radi!

    DSOJ sa tobom na čelu pravi previše kompromisa. Bez tebe ne bi bilo bitno bolje. Ipak, rešenje se mora naći.

    (moje) Članstvo u suprotnom nije smisleno.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 2.1/5 (7 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: -4 (from 6 votes)
  2. Andrea Brbaklic

    Svaka cast Milose, ja te predlazem opet za predsenika:) Napredak je uocljiv i to me veoma raduje. Zaista verujem da je 4 godine minimum da se zaokruzi neka celina. Dve godine je stvarno malo.

    Ipak, malo me je pogodio tekst:
    “Društvo smo nasledili sa 97 članova i članica sa plaćenim čalanarinama, osim PRijema, nije bilo vidljivih aktivnosti, doduše sa pristojnim finansijskim saldom I završenog istraživanja…”
    Samo u crticama, ipak bih volela da, kada smo kod percepcije, ostane zapisano sta je uradjeno u vreme kada sam ja bila predsednik UO, znaci u prethodnom mandatu. Kod nas se nekako brzo zaboravlja, dakle:
    – sredjena papirologija i arhiva DSOJ;
    – sekretar zaposlen za stalno koji je proveo u DSOJ vise od par meseci sto je ranije bio slucaj, a koji je nastavio da radi i na taj nacin obezbedjen je kontinuitet;
    – obezbedjena finansijska stabilnost;
    – sprovedeno istrazivanje;
    – promenjen Statut koji je omogucio poslednje izbore na ovaj nacin;
    – postavljen novi web site koji se i danas uz modifikacije koristi (kao donacija);
    – uveden Bilten DSOJ i izdato nekoliko izdanja, s tim se nastavilo;
    – uspostavljen profesionalni ziri i unapredjene kategorije i nacin bodovovanja znacajno;
    – inicirano osnivanje Centra u NS i pripremljena papirologija, a vama je pripao vidljiviji deo;
    – odrzano nekoliko predavanja i druzenja clanova;
    – osnovana studentska sekcija;
    – obezbedjeni kompjuteri i oprema za kancelariju iz donacija.

    Mozda je to malo, ne znam ni da li sam se svega setila, ali sam se ja iskreno trudila i ulozila puno energije. Osecam se zbog toga dobro, a pogotovo sto je DSOJ otisao dva koraka dalje i da stvari idu nabolje.

    Mislim da je ogroman napredak napravljen:
    – odrzane dve konferencije na veoma visokom nivou organizacije;
    – znacajan iskorak u oblast online sfere;
    – povecano clanstvo;
    – DSOJ je postalo aktivnije van Beograda sto je izuzetno vazno.

    Slazem se da ne treba da pricamo o tome sta je ko uradio, vec da kontsruktivno pristupimo buducnosti i DSOJ razvijemo jos kvalitetnije. Takodje mislim da je vece angazovanje clanova kljucna prekretnica. Postojanje izvrsnog direktora i asistenta bi bio ogroman napredak, ipak, mislim da je veoma tesko obezbediti finansijske resurse za kvalitetno kadriranje.

    kao i do sada, stojim na raspolaganju.

    Srdacno, Andrea

    VA:F [1.9.6_1107]

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  3. Draga moja,
    pre svega izvini jer nije mi bila namera da ni tebe niti Srbu povredim. Hvala ti na komentaru jer je jako korisno da sagledamo sve sto je do sada uradjeno.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  4. Tijana Varagic

    Kao glavni problem koji prati Drustvo, al moram konstatovati i druga Udruzenja je da sav posao, spadne na dva coveka.U pocetku svi imaju motiva i zelje al kako vreme prolazi toga je sve manje.
    Morate se sloziti da je uvek lepse i lakse, kada delite dobre a i lose stvari sa ljudima.To je potrebno Drustvu, da ne da ostane sve na prici vec da se ta prica pretoci u ideju a ideja u realizaciju.Svako od clanova DSOJa, u svom domenu, moze dati doprinos.Konferencija, PRijem, DSOJ, nisu Milosevi ili clanova UO, vec svih vas koji volite i bavite se PR. Ogledalo stuke ste vi.Razmislite.
    Radila sam i sa Andreom i Milosem, i znam koliko su vremena i truda ulozili u Drustvo.Meni je bilo neizmerno zadovoljstvo.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  5. Evo jedan pogled sa strane i na DSOJ i na struku generalno. 🙂

    Mislim da ste za poslednje dve godine dosta postigli, da ste postavili na noge neke jako zanimljive i dobre stvari kao sto je PRiznanje,PRijem,PR dani,da ste izasli iz Beograda i ulazite i u druge sredine…. Kritizera ima uvek i svugde, samo pravo na kritikovanje po meni treba i zasluziti, a cesto su oni sa najvise primedbi i oni koji se prigodno izmicu kada se negde treba ozbiljno angazovati..

    Znam koliko je tesko i naporno bilo sta u Srbiji izgurati volonterski i koliko je entuzijazma i energije potrebno za to (uz svoj svakodnevni zivot, posao, obaveze itd), i nazalost postoje limiti dokle se uz cisto volonterski angazman moze stici, znaci potrebni su vam operativni ljudi koji ce stvari voditi (i nacin da za to pronadjete finansiranje).

    Sa druge strane imate tezak posao jer imate struku koja je…pa bolje da cutim kakvo misljenje imam o nekima koji se PRom u Srbiji bave, lol. Da biste kao drustvo i struka isli dalje morate ocistiti zito od kukolja i postaviti standarde struke. Takodje drugi veliki problem je ta sujeta i medjusobna surevnjivost koju si spomenuo, koja sigurna sam podriva mnogo toga sto bi inace moglo biti uradjeno cak i sa skromnim kapacitetima.

    Jos bih se kratko osvrnula na online sekciju: bez obzira sto kako kazes radite ad hoc i bez plana, mislim da su vam rezultati sasvim solidni i da ste uspeli da postavite jednu Ok bazu za dalji sistematski razvoj ovih aktivnosti.

    Sve u svemu, puno srece u daljem radu i izaberite pravu ekipu da vas pogura dalje u naredne 2 godine.

    (i jedan savet za online ekipu: razmislite o tome da uzmete domen dsoj.rs kada budete radili novi sajt ;))

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +3 (from 3 votes)
  6. Meni se svidela ilustracija (karikatura). Pa me je inspirisala da pitam: Da li PR profesionalci postavljaju pitanja morala? (Ovo nema nikakve veze sa tekstom, pitanje je u potpunosti opšte).
    Da li PR profesionalac treba da razmišlja da li je moralno ono što radi? Ovog moralnog tereta su oslobođena dva zanimanja: lekari i advokati. Da li se i PR profesionalci svrstavaju u tu grupu? Čak i zakonski, da li PR može odgovarati za negativne posledice delovanja klijenta? (Nemojte me pogrešno razumeti, zaista sam radoznao).
    Drugo pitanje za PR profesionalce je: Da li je definisana vrsta PR-a koju sam ja nazvao “subliminarni PR”? (Kliknite na link sa mog imena, pa pročitajte tekst o NFL-u).
    Evo, to mogu biti i teme nekog vašeg sledećeg okupljanja.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  7. @ Slob100 PR struka je eticki utemeljena, tako da i Drustvo Srbije za odnose s javnoscu ima svoj kodeks U profesiji odnosa s javnoscu etika spada u vazan element rada.
    Sto se tice “sublimiranog Pr-a”.. to ne postoji kao definisija osim ako mislite na integrisane komunikacije koje podrazumevaju i marketing i PR.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  8. @Milos … Pa mislim konkretno na NFL (američki fudbal, najpopularniji sport u US). Prošle godine je šampion bio New Orleans Saints. Tim iz uništenog New Orleansa, koji igra u dvorani koja je spasila stotine hiljada života. Tim koji je simbolizovao “US oporavak”, i to tokom krizne 2009. Tim koji je više učinio za podsticanje “posrnule US privrede” nego svi državni krediti.

    Sudije su malo bile na njihovoj strani, publika ih je neizmerno volela, protivnici su od njih zazirali… kao rezultat su imali i mnogo sportske sreće. Da li je moguče da je to organizovan PR? To bi bio “subliminarni PR” o kome govorim. Država prenosi poruku apatičnom narodu da ima nade, da “sreća prati hrabre”.

    Ovo ima veze i sa drugom temom na ovom blogu, oko gay parade / navijača… Država se katastrofalno odnosi prema sportu. Trebala bi malo da uči od US. Ali, opet, moje pitanje je da li je uopšte moguć ovakav globalni PR scenario, ili su US i dalje, jednostavno, miljenici sreće?

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)

Ostavite komentar


 

milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh