Miloš Đajić Blog
Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti.. M. Selimović

#HUOJ – još jedna PRilika za učenje, druženje i povezivanje

Kategorija: PR ; Datum: 30. 10. 2010. ; Autor: Miloš Đajić
Ove godine sam po treći put bio na godišnjoj konferenciji Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ). Za razliku od prethodnih ova je bila organizovana u bioskopu (kinu) Evropa u Varšavskoj ulici. Imalo je to neku simboliku, jer se taj bioskop nekada , pre rata, zvao Balkan.  Organizacija same konferencije je bila na nivou, osim što nije bilo intereneta što je ozbiljan propust pogotovo što je bio live streem. Još juče sam na Twitteru to komentarisao, da su počele jako da me nerviraju konferencije na kojima nema Wi Fi.

Sve u svemu  puno dragih i poznatih lica, odlična atmosfera i puno novih i korisnih stvari. Pa da počnemo. Konferenciu je otvorio Drenislav Žekić, a pušten je i video pozdravni govor predsednika HR dr Ive Josipovića.

  Dejan Verčić – je predstavio najnovije istraživanje Communication monitor koje je po četvrti put rađeno, ovoga puta na uzorku od 1950 PR praktičara iz 46 zemalja Evrope. Ciljna grupa ovog istraživanja su PR praktičari, kako bi on to rekao „elita evropske PR struke“. Ono što se provlačilo kroz celu prezentaciju istraživanja je upućivanja na našu percepciju, kada pričamo o budućnosti struke.  Istraživanje je pokazalo da precenjujemo značaj interne i on line komunikacije u budućnosti. Predviđali smo ranijih godina puno više od onoga što se stvarno dogodilo. Iznenadilo me je da bez obzira na svu on line priču, štampa ostaje i dalje najznačajnija alatka u PR-u  i da je za 76% profesionalaca press  kliping i dalje dominatan način evaluacije. Samo 25% evoluira svoj rad posmatrajući outflow, tj. uticaj na prihod. Dejan kao stari PR mačak i izuzetan stručnjak je govorio o tome da je i dalje percepcija, i u Evropi, PR-a kao struke u nastajanju i da je zato važno da imamo što više podataka iz istraživanja i analiza. 82% PR praktičara u Evropi je  zadovoljno svojim poslom. Ono što je Dejan postavio kao tezu  je da kao struka nemamo uređene mehanizme kako se u struku ulazi, kako se napreduje i kako se iz struke izlazi. Govorio je o D. Cameronu, britanskom premijeru kao  nekom ko je krenuo iz struke. Današnje moderno društvo je u suštini komunikacija. Ako želimo nekoga analizirati, moramo analizirati njegovu komunikaciju. Povezao je to sa organizacijama/kompanijama,  za koje je rekao da su isto tako komunikacija, a ne njihov identitet. Ne znam zašto ali moja prva impresija na ovu rečenicu je bila Demokratska stranka.  Istraživane je pokazalo da 85% PR-ovaca pomaže  organizaciji u ostvarenju njenih ciljeva ali samo 62% od njih učestvuju u kreiranju istih.  41% PR-ovaca u Evropi je osetilo krizu na svojim plećima, jer su im se smanjile plate. Ogroman je raspon u platama PR-ovaca u Evropi od 30.000 do čak preko 300.000 € godišnje.

  Pascal Beucler – pravo otkrovljenje. Fenomenalno grafički urađena prezentacija. Iskoristio je sve mogućnosti Mc pro ili već koju god mašinu da je imao. Počeo je sa time da Public relation = people relation. Prva teza je bila konverzacija je ta koja će zameniti komunikaciju. Primenio je odličnu taktiku tokom prezentacije. Potpuno futuristički nas je pozvao da pokušamo da stavimo u cipele mlade osobe od 20 godina (F generacija).  Osvrnuo se kroz šta smo prošli u prethodnoj deceniji i sa čim su oni odrastali, pa smo tu imali 11/9, terorizam, rat u Iraku, bankrotstva, ekonomsku krizu … jedna od teza je da su dvadesetogodišnjaci u svetu besni i da osećaju da će većinu svog života provesti „plaćajući“ ono što su prethodne generacije uradile (zadužile se). Svesni su da većina resursa na planeti polako nestaje i osećaju da ima nešto važnije od njih samih. Ne veruju da će sadašnje Vlade promeniti svet na bolje (kampanja green peace-a – sorry). Sigurni su da mogu sami napraviti (urediti) bolju budućnost. Hoće karijeru ali neće odmah pare. To je prikazao podacima da je 25% studenata elitne škole na kojoj predaje, posle mastersa otišlo da radi u NGO sektor, a ne u buissnes.  Ovaj podatak me je šokirao jer je moje iskustvo sa mladim ljudima u Srbiji potpuno drugačije. Veruju u snagu komunikacije u svetu koji je nevidljiv. Od svih generacija posle drugog svetskog rata ovo je najrevolucionarnija generacija. To se vidi i na protestima širom sveta.  Oni su opinion lideri jer stavljaju na društvenu agendu pitanja održivosti. Imaju agendu za promene i snagu da je nametnu. Stvaraju novi svet koji je visoko povezan.  Puno upečatljivih primera kao npr. Indijske kompanije TATA koja je plaćala porodiljsko još davne 1922 (ako sam dobro zapamtio)kada su žene u Evropi o tome mogle da sanjaju.  Da li možemo imati rast i profit je ključno pitanje koje se nameće? Njegov odgovor je da možemo ali da poslovanje mora biti etičko, okrenuto vrednostima i zajednici. Sve u svemu pred nama su interesantne godine. Ono što me je često brinulo, je to što nekako nisam mogao da povežem trendove o kojima nam je govorio i stanje u Srbiji. Nadan Vidošević – nakon prošlogodišnjeg vrlo pozitivnog utiska koji sam o njemu poneo sa debate predsedničkih kandidata Nadan me je opet oduševio. Počeo je sa tezom o nemoralu i tome da je on u ljudskoj prirodi i da nije nov. Frapantan podatak je izneo da je amortizacijski vek  maksimalno 3 godine. Odavno nema više one priče koju mi je još pre desetak godina govorila mama o dobrom štofu za kaput ili kvalitetno koži  ili đonu cipela … nema više toga, proizvodi se kupuju i troše, da bi se kupili novi i tako u krug.  Pozvao se i na Marksa i njegov citat: „promena proizvodnih snaga menja društvene odnose“. Govorio je o tome kako tehnologija napreduje svemirskom brzinom,  a da se ljudi  i njihovi odnosi ne mogu tako brzo menjati. O tome je govorio i Brane Gruban na našoj konferenciji u Zrenjaninu.  Govorio je da u današnjem svetu imamo puno odličnih i malo izvrsnih. Multipolarni svet o kom je govorio čine USA, Rusija, Kina, Indija, Brazil, Francuska, V. Britanija, Italija, Nemačka, Japan…). USA, reformom zdravstvenog sistema postaje sve skuplja država i time gubi komparacijsku prednost. Rusi su nacija koja izumire, Kina nema resurse ali uzima znanje i to tehnološko. Svake godine 2 miliona inženjera se školuje širom sveta. Indija ima najveći intelektualni kapital i potencijal. Brazil izvore energije…. On misli da će kriza trajati čitavu sledeću deceniju što se naslanja i na Pascalovu teoriju koju je izneo. Poredio je EU sa grčkim polisima i Filipom Makedonskim.  Kroz tu paralelu je ukazao na sve manjkavosti sadašnje EU da bi se na kraju osvrnuo na Hrvatsku i njen položaj u takvom svetu. Ukazao je na društveni problem pljačke i korupcije i pitanja društvenog morala.

  Nakon toga je sledio interesantan okrugli sto o Društveno odgovornom poslovanju (DOP). Navešću nekoliko teza koje su govornici izneli. Najtragičnija je teza Zorislava Petrovića (Transparency International) koji je rekao da je za njega DOP samo nastavak marketinga drugim alatima, što je izazvalo negodovanje u sali. Istraživanja o DOP pokazuju da takvo poslovanje donosi profit. Većina je ukazala na neosvešćenost ljudi o konceptu DOP i na to da ih, najverovatnije siromaštvo, sprečava da takav koncept lično podrže nagrađujući društveno odgovorne organizacije/kompanije. Tehnologija bez filozofije je puka mehanika. Možemo reći da nema multinacionalnih kompanija već multilokalnih jer se svaka prilagođava svom lokalnom okruženju. Posle ručka pažnju mi je privukla prezentacija upotrebe muzike u terapiji. Dejan Čačija je uprkos lošoj prezentaciji i čitanju napisanog rada uspeo da nas razmrda i udahne novu energiju. Opet se pokazalo de nema ništa korisnije nego kada se nešto odmah proba uživo. Komunikator godine Krunoslav Borovec, portparol MUP-a Hrvatske je precizno i školski predstavio odnose s javnošću MUP-a.  Interesantan e bio lapsus „politika borbe protiv turizma“, koji je izazvao gromki smeh u sali. Istraživanje koje su sproveli je pokazalo da građani HR info o policiji dobijaju najviše preko TV kao i razliku o tome šta građani o Policiji žele znati, a šta je to što im mediji prenose. Nakon njih je na pozornicu izašao Philip Young  koji je govorio o tome da je „all PR is online PR“.  Moram priznati da sam mnogo više očekivao od njega. Užasno me je nerviralo što je sve vreme čitao prezentaciju  sa desktop-a i tekst koji je napisao kao objašnjenje slajdova koji su se vrteli. Pri tom je njegov govor tela pokušavao da govori kako e spontan i cool, a to sa čitanjem nikako nije bio. Nekoliko zanimljivih teza je izneo kao i odličan primer upotrebe Twittera u radu policije. Bruno Amaral iz Portugala je za mene bio dosta bled. Ostala mi je zapisana samo rečenica web je promenio sve. Nakon toga je sledio okrugli sto koji bi bilo nepristojno da komentarišem osim da dam pohvale Krunu da se odlično pripremio i da podelim sa vama žaljenje što na kraju, najverovatnije zbog kratkoće vremena nismo imali zaključak što je Vuk odlično primetio. Sve u svemu odličan dan u Zagrebu. Jedino što je falilo je internet.. ostalo je sve bilo za pohvalu. Hvala Kseniji na svemu što je učinila za PR u našem regionu.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 10.0/10 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)
#HUOJ - još jedna PRilika za učenje, druženje i povezivanje, 10.0 out of 10 based on 1 rating
Tagovi: ,

12 komentara

  1. Kao osoba koja je ove godine pratila i HUOJ konferenciju i DSOJ konferenciju moram reci da je konferencija koju je organizovao HUOJ bio minimum 10 klasa ispred one koju je DSOJ organizovao. I po sadrzaju, i po izboru (i kvalitetu) predavaca, i po izgledu same manifestacije, i po onome ko ga je otvaorio (otvorio predsednik Hrvatske (jeste bilo preko video snimka, ali ipak… + poslao je vaznu osobu iz Vlade da kaze nesto pre pustanja tog snimka), a ne neki trecerazredni ministar) i po nacinu dodele nagrada (manje grupa i manje dodeljenih nagrada), i po onome za sta su te nagrade dodeljene (dobar izbor finalista i stvarno neizvestan izbor – tako dobijena nagrada i ima neku vrednost, a ne kao ove PRiznanje koje se sada deli skoro kao poklon u dzaku praska za ves -> pa nema Srbija oko 3-5 puta vise dobrih case-ova od Hrvatske), i po poseti (tu ne toliko, ali ipak…), a i po organizaciji. Ma…

    Ustvari, da ne bude nejasnoca, nije HUOJ desavanje mozda bilo bas tako extra-extra (mada je stvarno izgledalo dobro) koliko je DSOJ desavanje bilo nekako sklepano, predavaci i teme nepovezane, a sve nekako nategnuto i bezvezno. Cesto su predavaci slusaoce ucili apsolutno suprotnim stvarima (pa se zapitate sta je tu (i da l’ je ista od toga) tacno, a sta nije, i zasto uopste slusati sve ta naklapanja i izmisljotine), bilo je dosta (realno gledano) promotivnih predavanja u kojima se vise vrsi samoreklamiranje, a ne edukacija ili prezentacija uspesnog rada… itd…

    U svakom slucaju, da ne duzim, ako ste vec bili u Zagrebu i videli – pa naucite nesto i promenite vise DSOJ na (znacajno!) bolje!

    I da me ne optuze da samo kudim, a ne dajem resenja, evo sta bi odmah moglo da se promeni u radu DSOJ:
    1) odmah promeniti nacin dodele PRiznanja, smanjiti broj kategorija i uciniti nagradu stvarno vrednom
    2) vise okrenuti rad DSOJ-a ka:
    a) popravljanju imidza same profesije i borbi da se pomeri sa jako niske pozicije koju sada ima u Srbiji
    b) (besplatnoj!) edukaciji javnosti (racunajuci tu i one koji se vec bave PR-om) o tome sta stvarno jeste PR i kako bi stvarno trebalo da se radi (ovo ne prekidati dok se stvari znacajno ne promene)

    Toliko od mene. Nadam se da ce se nesto (najzad) i promeniti nakon ovoga.

    Unapred hvala za odgovore na ovo, ali bi bilo lepse da DSOJ odgovori delima.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.7/5 (3 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 3 votes)
  2. Milos Djajic

    Poštovana/i,
    pre svega bilo bi lepo da ste se potpisali. Ono što je dobro je da ubuduće nepotpisani komentari neće biti objavljivani. Hvala vam na komentaru jer mislim da je koristan da neke stvari razjasnimo. Nisam bas najbolje razumeo kritiku da li je ona upućena generalno radu DSOJ ili meni lično kao predsedniku UO? Znajući da je precepcija nešto što nikako ne smemo zaboraviti kada sa nekim komuniciramo mogu Vam reći da se u malom broju stvari sa Vam slažem ali da naravno poštujem pravo da o svemu imate utisak i stav.
    S obzirom da ste verovatno obe konferencije pratili preko web-a mislim da ste u većini stvari u krivu. Pre svega HUOJ je orgaizovao 11. konferenciju, a mi tek drugu. Što se tiče otvaranja nije došao niko iz HR Vlade već Josipovićeva savetnica za odnose s javnošću. Zanimalo bi me ko je po Vam prvorazredni ministar dostojan da otvori DSOJ konferenciju, s obzirom na to da ste resornog Ministra nazvali trećerazrednim? Najveća razlika izmeđiu konferencija je upravo u poseti i to upravo govori o boljoj organizovanosti HUOJ-a. Što se nagrada tiče pravilnik o dodeli definiše žiri koji bira Skupština, što će reći da su svi članovi Društva u nekom smislu odgovorni. Za koju nedelju će biti nova izborna Skupština DSOJ tako da ćemo/ćete imati priliku da o tome govorite (ukoliko ste uopšte član/članica Društva). Zbog više nego korektnih odnosa sa HUOJ ne pada mi napamet ulaziti sa Vama u polemiku i sitničarenje šta je kod njih, a šta kod nas bilo bolje. Kao što rekoh meni je ovo treća konferencija HUOJ i vrlo dobro vidim razlike poslednjih nekoliko godina. Kao i od SKOJ naravno da ćemo i od HUOJ učiti i stvari menjati.

    Vaši predlozi su dobro došli ali Vas pozivam da pogledate šta je sve urađeno u poslednjih dve godine. Upravo je fokus UO bio na predlozima koje ste izneli. Uradili smo koliko smo mogli i koliko nam je kontekst dozvolio. To što ste rekli svi jako dobro znamo ali mene zanima kako zamišljate realizaciju tih predloga. Ja znam da sam dao sve što sam mogao radu DSOj ali da ne može jedan čovek da menja percepciju javnosti o struci. Svako od nas praktičara mora svojim radom doprinositi boljem ugledu struke. Mi smo organizovali nekoliko besplatnih događaja širom Srbije, naravno onoliko koliko smo mogli. Ukoliko imate neke dodatne konkretne predloge i načine za relaizaciu ideja koje ste izneli, dobrodošli ste. Prostor je otvoren tako da se možete prihvatiti i njihove realizacije.

    Učešće i diskusija na Skupštini DSOJ, predlozi i kandidovanje su najbolji način da dodjemo do kvalitenijih rešenja, spremnijih ljudi i jasnog plana zaduženja.

    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (3 votes cast)
    VN:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  3. Milose,

    Jedna od velikih prednosti interneta je i anonimnost, tacnije mogucnost da nesto kazete, a da se to instant ne prebaci na licni (covek-covek) odnos i na “ko je on/ona da meni to kaze… a vidi sta on/ona misli, radi, gresi… a meni nasao/nasla da prica”

    I velika greska komunikatora (ako sebe uopste svrstavate u tu kategoriju) je da samo odstranite komentare koji vam ne idu na ruku. Pa najlakse je reci “Ili se predstavi (pa cemo preci na “ko ima klempavije usi” princip) ili ti necemo ni dati da pricas (posto nam tvoja prica ne ide “niz dlaku”)…” To tako lici na sve one (neuke) politicare i biznismene koji misle da sila i zabijanje glave u pesak doprinosi tome da problem nestane. Ja ih svakodnevno ucim da to nije tako, a Vi Milose? Ili oni uce Vas da treba ovako?

    Generalno, takodje mi je krivo da vidim da se dobronamerno ukazivanje na lose stvari i davanje nekih sugestija kako da se one promene, naziva kritikom i odmah uzima “na noz”. Ima u teoriji menadzmenta dosta naziva za ovakav nacin rada, ali nadam se da je to kod Vas promenljiv, a ne trajni nacin upravljanja stvarima (i komunikacijom). Mislim da bi ovde bilo dobro mesto za citiranje jedne osobe koju svi znamo – Dragana Djermanovic: “Nemojte uopste ni izlaziti na internet, ako niste spremni da cujete i lose stvari”

    Dakle, sugestije (i zelje za unapredjenje), a ne kritika, su prvenstveno upucene ka radu DSOJ-a, pa samim tim i Vas kao predsednika, ali i svim clanovima (pa i neclanovima) koji bi mogli mnogo vise da urade po ovim (i mnogim drugim) pitanjima.

    Namerno nije nigde navedeno da li je konferencija pracena “na licu mesta” ili preko weba, i to nece ni sada biti navedeno, posto bi to, kao i jos mnogo stvari (poput da li sam clan/clanica DSOJ-a i slicno) koje se (namerno?) pojavljuju u Vasem odgovoru, dovelo do “a ko si ti da mi kazes” razgovora. Neka iznesene cinjenice govore same za sebe.

    A cinjenice su sledece:
    – tacno je da je HUOJ pravio 11.-tu, a DSOJ “tek” 2. konferenciju po redu, i tacno je da HUOJ postoji od 1994. godine (iako je registrovana tek 1998.)… ali zar to znaci da PR u Srbiji postoji tek od 2004. (kada je DSOJ nastao iz PR drustva YU (koje zvanicno postoji od 1993.))? Zar nisu PR strucnjaci postojali i pre toga? Zar se prvo napravi Udruzenje, pa se tek od tog trenutka uci i radi? Ili se Udruzenje napravi da bi se kroz njega provuklo sve ono znanje i iskustvo koje je akumulirano do tada i upotrebilo za dobrobit profesije? I da se od pocetka krene “punom parom”, a ne da se “zagrevamo” vec evo 6 godina i kukamo kako su drugi (zvanicno) krenuli pre nas, pa cemo ih mi “vec nekada sustici”, jer “ima jos vremena za nas”, “nase vreme ce tek doci”, “ide nam na bolje” i slicno…
    – Josipovic je LICNO bio pokorovitelj cele manifestacije (nije samo poslao jedno pismo sa “Podrzavam ovu (koju-god) manifestaciju i mislim da je jako bitna i vazna…bla-bla-bla”) i snimio je veoma lican video, plus je i poslao nekoga da taj snimljeni video najavi (znaci nije “samo” snimio video da bi manifestaciju “otkacio sa spiska”). Ali na stranu to (cak i da kazemo da to tamo nije valjalo), zar PR spada u domen kulture, pa nam je to resorno ministarstvo? PR je kultura, a nije biznis, nije ekonomija… ups, izvin’te, nije mi bilo poznato… ah da, mozda se pod tim misli na ono staro ministarstvo Kulture i medija, pa posto su u Srbiji medijska pojavljivanja i objave = PR, onda je to shvatljivo… au da, PR nisu samo mediji… hm, cekajte, ali onda je ipak malo nejasno odakle je Ministarstvo kulture resorno ministarstvo za PR, zar ne? Ali da se vratim na mozda malo prejaku rec “trecerazredno”… nazalost u Srbiji kultura nikada nije bila na prvom mesti, cak ni na drugom… :-( (mozda je bas zbog toga PR zapao u to ministarstvo?) I ako se pitate ko je mogao da otvori manifestaciju pogledajte sastav Vlade (http://www.srbija.gov.rs/vlada/sastav.php), pa krenite odozgo sa liste (ne zaboravite ni predsednika Srbije i jos nekoliko ljudi koji nisu u Vladi) i birajte… premijer, potpredsednik jedan (hajd’ da kazemo da ovaj prvi potpredsednik i nije bas resoran, pa da ga i preskocimo), potpredsednik drugi, potpredsednik treci, pa da preskocimo i cetvrtog (tesko mu pada put… :-) ), nauka i razvoj, ekonomija, trgovina i usluge… nije bas ni tako veliki spisak onih koji su mogli, ali primeticete da je kultura definitivno skoro skroz dole na kraju liste, pre su cak i drzavna uprava i lokalna samouprava, iako spisak nije po slovnom redu (sto puno toga govori na kom mestu u Vladi je nase “resorno” ministarstvo). I da, cisto onako kao slag na ovu tortu i kao zanimljiv kuriozitet, Ministar (ako me pamcenje dobro sluzi) cak nije ni otvorio dogadjaj, nego je na kraju svog izlaganja rekao da ga otvorimo sami… :-)
    – da citiram “Najveća razlika izmeđiu konferencija je upravo u poseti i to upravo govori o boljoj organizovanosti HUOJ-a.” – I rest my case… a moglo bi se dodati i “Mozda i u imidzu, poziciji, ozbiljnosti, profesionalizmu…” ali to je vec napisano u predhodnom komentaru, pa da se ne ponavlja
    – za nagrade: opet (po ko zna koji put) se skrivate iza pravilnika, zirija, Skupstine, izbora, procedura, pravila, sistema… a sta bi falilo da se samo nesto promeni? Donese se nov dokument i “od danas je ovako” (ako je to novo bolje, a izgleda da jeste) “Kemal Pasa Ataturk! Znaci, nista fesovi, od sutra cilindri, pa ti pricaj s cilindom na glavi sta ‘oces”
    – Vas komentar “Zbog više nego korektnih odnosa sa HUOJ ne pada mi napamet ulaziti sa Vama u polemiku i sitničarenje šta je kod njih, a šta kod nas bilo bolje.” je tako los pokusaj zamene teza, da ga ne vredi ni komentarisati. Niko nije ni rekao da treba porediti, nego uciti i unapredjivati. A onda dodje jos jedan jos losiji pokusaj zamagljivanja i bacanja ljage (citiram) “Kao i od SKOJ naravno da ćemo i od HUOJ učiti i stvari menjati.” – ako se pod SKOJ mislilo na Savez Komunisticke Omladine Jugoslavije ne znam odakle Vam to (imate dovoljno godina, pa ste bili clan svojevremeno ili cisto pokusavate da povezivanjem sa nekom “crvenom” pricom omalovazite dobornamernu sugestiju koju ste dobili?). Naravno da treba uciti od svih onih ciji rezultati se pokazu dobrim, pa ko god da je to… kopirati dobre principe, pogotovo ako nam koriste.
    – opet citat: “Vaši predlozi su dobro došli ali Vas pozivam da pogledate šta je sve urađeno u poslednjih dve godine. Upravo je fokus UO bio na predlozima koje ste izneli.” – i sta se to znacajno promenilo u poslednje 2 godine? Pogledajte rezultate imidza profesije! Nista se (znacajnije) nije promenilo, cak ni u rezultatima istrazivanja koje radi i sam DSOJ. “Uradili smo koliko smo mogli i koliko nam je kontekst dozvolio.” – oko ovoga se slazem, da je lako – nije lako… ali ni ono sto je uradjeno jednostavno nije sve dobro, a kamoli dovoljno. “To što ste rekli svi jako dobro znamo…” …ali se (nazalost) nista ne menja. “Ja znam da sam dao sve što sam mogao radu DSOj…” i cestitke na trudu (jedino bi se onda trebalo zapitati da li je taj trud upotrebljen na pravi nacin i da li je napravljen pravi izbor stvari u koje je trud ulozen… mozda imate problem tipa “Nemojte mesati rad i postignuce” – nepoznati autor), “…ali da ne može jedan čovek da menja percepciju javnosti o struci.” – i to je tacno!
    – “Svako od nas praktičara mora svojim radom doprinositi boljem ugledu struke.” – apsolutno tacno, ali ako svako do nas to radi skroz samostalno cemu onda Drustvo? Neko to mora da usmeri i da povuce na pravu stranu. Da ne kazem da bi verovatno mnogima moglo i da se objasni sta treba da se radi… ali i to je skroz legitimno.
    – i za kraj: “Ukoliko imate neke dodatne konkretne predloge i načine za relaizaciu ideja koje ste izneli, dobrodošli ste. Prostor je otvoren tako da se možete prihvatiti i njihove realizacije. Učešće i diskusija na Skupštini DSOJ, predlozi i kandidovanje su najbolji način da dodjemo do kvalitenijih rešenja, spremnijih ljudi i jasnog plana zaduženja.” – ovakvi komentari, sugestije i pomoc daju se vec godinama, pa se jako malo njih uopste i sprovede… sve bude “hvala na komentaru”, “razmotricemo”, “evo bice” ili nesto slicno… evo za pocetak da vidimo sta ce biti sa zakljuccima radionica iz Zrenjanina, pa sa ovim sugestijama, pa cemo polako dalje… mislim, ako se na pisane anonimne sugestije dobije ovako ostar odgovor onda se moze pretpostaviti kakve tek “posledice” mogu da budu ako se neko ukljuci i licno.

    Nadam se da ce ovaj komentar ipak izbeci brisanje (uz opravdavanje nekim izmisljenim pravilima) i doziveti da se vidi njegov uticaj na (pozitivne) promene.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 2 votes)
  4. Marija

    Poštovani Neko_ko_je pratio,

    Prisustvovala sam i jednoj i drugoj konfereniciji i ne bih se složila sa Vama da je HUOJ bila \deset klasa ispred\ DSOJ konferencije. I jedna i druga su imale svoje prednosti i nedostatke. Za početak, jedna je trajala tri dana, a druga samo jedan. Obe su, itekako, imale temu i sadržajno bile odlične. Hrvatska je imala više učesnika, ali na srpskoj su se učesnici mnogo bolje upoznali. Kvalitet predavača je stvar lične percepcije, rekla bih. Meni su se mnogo više dopali predavači na konferenciji u Zrenjaninu. Predavanja koja su održali Brane Gruban i Par Lager su bila fantastična. Takođe, predavanja su na DSOj konferenciji trajala sat, sat i po, a na HUOJ dosta kraće. Meni se mnogo više dopada način DSOJ. Što se tiče prostora gde je organizovano, tu je DSOJ mnogo bolji, ipak pozornica i mracna sala ne daju mnogo mogućnosti predavačima i učesnicima za interakciju. Naravno, izbor sale mnogo zavisi od broja učesnika, pa je razumljivo zašto se HUOJ odlučio za taj prostor. Ima tu jos nekih detalja kojima se ne bih bavila (npr. materijal za učesnike i sl…) koje je DSOJ znacajno bolje uradio.

    Stvarno ne razumem kako možete da budete toliko strogi i kritični, a da niste bili prisutni na oba događaja. A izgleda da ni ne pratite baš situaciju u regionu, posto biste znali da je SKOJ – Slovenska konferencija za odnose s javnošću.

    Ali naravno, najlakše je uočiti šta nije dobro i kritikovati. Naravno, najteže je naći ljude koji su voljni da svoje slobodno vreme odvoje za neki volonterski angažman i učestvuju u organizaciji takvih događaja. Za poslednje 2 – 3 godine koliko je Milos predsednik DSOJ, ova organizacija je procvetala. Ima još mnogo posla, ali napredak je ogroman. Slažem se da bi trebalo promeniti pravilik o dodeli nagrada i da je to HUOJ jako dobro organizovao.

    U skladu sa vašim preporukama o edukaciji ljudi iz stuke, skrenula bih
    Vam pažnju da DSOj često orgaizuje besplatna predavanja za svoje članove, a o tome mozete citati i na sajtu i na društvenim medijima.

    Meni je vrlo interesantno to što ne zelita da se potpisete imenom, jer to znaci da sami niste spremni da svoj rad izlozite tudjem misljenju i kritici.

    Stvarno bih volela da se kandidujete za neku od funkcija DSOJ na sledecoj skupštini, da čujem predlog i program za poboljšanje rada Društva. Naravno i da budete izabrani, jer očigledno mislite da mozete da napravite revoluciju u pogledu stanja struke. Pa da vidimo…

    Da ne bude zabune, nisam bila deo organizacionog odbora DSOJ konferencije, ali sam članica Društva.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 4.0/5 (4 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  5. Hvala Milose na izvještaju sa konferencije. Žao mi je što ove godine nisam mogla prisustvovati. Iz tvog posta vidim da je program bio odličan! HUOJ je zaista mnogo uradio za razvoj naše PRofesije i svi možemo mnogo od njih da naučimo. Naročito što su izdali već 11 knjiga koje omogućavaju PR praktičarima i mladim, budućim PR stručnjacima, da se dodatno edukuju ;)

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  6. @Marija

    Postovana Marija,

    Upravo ovako nesto je trebalo da se izbegne. Ponovo se prica okrece “na coveka” umesto “na temu” i zbog toga ce ovaj odgovor biti dosta kraci od onoga sto se njime zelelo reci, dok se istovremeno sa zaljenjem prihvata cinjenica da se na ovakvim mestima nazalost izgleda ne moze diskutovati samo cinjenicama…

    Apsolutno je tacno nekoliko stvari koje ste napisali (duzina trajanja konferencije/predavanja, prostor, izlaganje predavaca…), ali (kao sto ste i sami rekli) dobro/lose vezano za njih samo stvar licnog misljenja i preferencija, a “o ukusima se ne valja raspravljati”.

    I ponovo se pitam zasto se ukazivanje na nesto (sa cak nekim ponudjenim resenjima) posmatra kao najgora destruktivna kritika, sve zajedno sa pretpostavkama tipa “Sta pricate, kada niste prisustvovali!” A otkud Vi to tako sigurno znate?. Verovatno znate i da mi je rad los? I da sam osoba koja stalno zakera… “Ma znam ja nju/njega… on/ona stalno..”

    Takodje, nigde nije pisalo da nista nije valjalo kod DSOJ-a, a da je kod HUOJ-a sve bilo savrseno. I to se ne kaze ni sada. Pise da je (cinjenicno gledano!) bilo dosta bolje, sto i jeste i to je neosporno (argumenti su izneseni jos u prvom pisanju).

    Ono sa cime se u Vasem pisaniju ne slazem je npr. “Za poslednje 2 – 3 godine koliko je Milos predsednik DSOJ, ova organizacija je procvetala.” Nije procvetala. To nikako. Tacno je da je bolje, da je znacajnije bolje, da je iznad onoga sto je DSOJ bio dok su njime (direktno, a vise indirektno) upravljali ljudi koji su ga koristili za svoje licne potrebe. Ali uopste nije odlicno. Svaka cast Milosu na trudu, pitanje je i pravca razvoja i postignutih rezultata, pre nego samo truda. Uvek se tu postavi pitanje “Kako udruzenje onih koji bi trebalo da se bavi unapredjenjem tudjeg imidza ima tako nizak imidz?” I tu se nikako ne treba prihvatiti ona prazna (i netacna) prica “najbolji frizer ima najlosiju frizuru” Ali da ne bude nesporazuma evo jos jednom pohvala Milosu za trud koji ulaze.

    Drago mi je da se slazemo da je (odavno) potrebno promeniti pravilik o dodeli nagrada. Pa cemo videti kada ce se ta sugestija prihvatiti, uvaziti, razmatrati, primaniti… I slazemo se da postoje besplatna DSOJ predavanja, mada je kod njih veliko pitanje da li su uopste napravila ikakav znacajniji rezultat…

    I otkud znate da nisam neka osoba ciji se rad u struci svakodnevno ocenjuje od strane trzista i svih na njemu i osoba koja neprekidno pomaze PR-u u Srbiji i DSOJ-u u radu, ali da je samo izabran ovaj kanal komunikacije da se (anonimno, radi zastite od “napadaca na ljude”, a ne “resavaca problema”) iznesu neka zapazanja i nesto sto “lezi na srcu” vec neko vreme? Ili idemo ka jednoumlju gde svi treba da misle isto, tj, da se lazemo da je sve dobro i da jedni druge tapsemo po ramenu i kada nesto vidljivo ne valja? “Carevo novo odelo” je odlicno stivo za obozavaoce takvog nacina razmisljanja…

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 3.5/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 2 votes)
  7. Jovan P.

    Cesto citam, mada se bas retko ukljucujem u komentarisanje, ali sada sam morao. Pustite ovog coveka ili zenu, ko god da je, da kaze sta ima. Ima dobre poente i predloge. Usmerite energiju koju trosite da napadate ovu osobu, u to da sprovedete barem nesto od ovih predloga koje ima, a mnogi su dobri.

    A za nekoga-ko-je-pratio nemoj da te ovakvi komentari obeshrabre da uvek kazes sta mislis. Ima dosta nas koji iako se ne javljamo citamo ovakve sugestije i ucimo kroz njih. Hvala na tome.

    Svima na blogu: spustite malo loptu, svi smo valjda na istoj strani, a i ovo je jedno od mesta na kojima se pokazuje koliko smo dobri ili losi u komunikaciji. Pa dajte da budemo dobri u komunikaciji.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +2 (from 4 votes)
  8. evo gde nam je struka… http://poslovi.infostud.com/posao/Omladinska-zadruga-Central/Poslovni-sekretar–PR/o60237 nazalost :-(

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
  9. Poznata je stvar da preko 99 odsto osoba iz oblasti komunikacije u suštini ne poznaje način kako da bude u dijalogu sa osobama preko Weba. Primetio sam i drugu simptomatičnu pojavu da te iste osobe iz oblasti komunikacija imaju velikih problema kada se desi njima lično krizna situacija (opet na Webu, ili u vezi sa Webom).

    Pre 8-9 godina Miloje Sekulić i moja maleknost smo prvi počeli ozbiljnije da praktikujemo isključivo potpisivanje sa imenom i prezimenom za sve online aktivnosti (do tada su figurirali samo različiti “nickovi”), a mišljenja sam da bi to trebalo da bude obaveza sa osobe koje su u poslu komunikacije.

    Ako osoba iz oblasti komunikacije ima problem da svojim argumentima drži pažnju čitalaca (u ovom slučaju) na temi, bez obzira što se radi o kritici, a da je izgovor anonimnosti to da se ne skreće sa teme, onda postoji problem u percepciji kreiranja vrednosti u online komunikaciji – nije dovoljno izneti argumente, bez obzira koliko su osnovani, jer ako iza njih stoji anonimus, ti argumenti su vredni onoliko koliko je poverenje u anonimusa.

    Eto, i mene ste isprovocirali a pišem o vrednostima pisanja osobe koja se skriva iza anonimnosti, u odnosu na to što ste hteli da skrenete pažnju na razlike u prisupu HUOJ i DSOJ.

    Činjenica je da DSOJ u poslednje dve godine mnogo više vredi nego što je vredeo ranije, ali je i činjenica da uvek može bolje (i da bi nagrada trebalo biti manje).

    Mišljenja sam da bi cilj u narednom periodu trebalo staviti na sprovođenje vrednosti koje će “nagovoriti” veći broj osoba iz oblasti komunikacija da prepoznaju interes i učlane se u udruženje (tzv. USP – Unique Selling Proposition), i da se za glavni cilj udruženja postavi kreiranje referentne strukovne organizacije, sa svim posledicama koje bi strebaloda stoje iza takve odluke – pogledati npr. organizaciju http://www.pmi.org/.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
  10. @Dragan Varagić

    Ne znam da li je dovoljno jasno napisano, ali se to sto je napisano moze shvatiti i ovako: “nije dovoljno izneti argumente, bez obzira koliko su osnovani, jer ako iza njih stoji anonimus, ti argumenti su vredni onoliko koliko je poverenje u anonimusa.” = nisu vazne cinjenice, nego ko ih pise. Da li je to stvarno tako? Da li stvarno treba zauzeti taj stav? Ako neka osoba ukaze na nesto, a nije se potpisala – odmah te cinjenice postaju argumenti, pretpostavke, misljenje… a ta osoba se zbog nepotpisivanja odmah srozava na anonimusa (i pod tim se ne misli samo na anonimnost, nego i na njenogovo/njeno pretpostavljeno neznanje i ne-vrednost).

    Izvinite onda za iznesene argumente, pretpostavke, misljenje… nikako cinjenice, naravno.

    A kad smo vec kod komunikacije, mislim da je vazno znati i sa kim treba pricati i da li je svako dobar sagovornik. Ako je ovo sto je izneseno stav ovog bloga i ovog parceta virtuelnog prostora onda ja odoh na neko drugo mesto gde se cinjenice drugih cene i vrednuju bez obzira na njegovo/njeno ime… a svima (i onima koji su pisali “protiv” i onima koji su podrzavali) zelim lep ostanak… i vidimo se negde drugde onda.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)

Ostavite komentar


 

milosdjajic.com © 2012 Miloš Đajić
Sajt pažljivo skrojio MWEB
vrati se na vrh