PRilika – 2. dan

Ostao sam dužan izveštaj sa drugog dana konferencije. Kao i na svakom ozbiljnom skupu, on obično počinje sastankom organizacionog tima. Moram javno pohvaliti volontere i volonterke koji su pomagali Tijanu P., Coku, Ljilju, Mariju, Borisa, Natašu… U odnosu na prošlu godinu stvari su išle mnogo bolje.

Prvo predavanje je održala Snežana Petrović iz beočinske fabrike cementa – Lafarž (BFC Lafarge). Ona je u predavanje ušla nekako tiho, vojvođanski, što je većini, posle burne zabave, izgleda prijalo. Prvo jutarnje i predavnje posle ručka su uvek najteža za predavače. Meni je falilo malo energije, ali dobro. Lafarž je jedna od prvih privatizacija u Srbiji i to veoma uspešna. Ona je govorila o projektu Fabrika ideja.

BFC je baš puno radio i uradio na polju odnosa sa lokalnom zajednicom i internim komunikacijama. Vidi se ogroman napredak u izgledu i čistoći same fabrike, odnosu prema ljudima i samim tim dobrim odnosom prema lokalnoj zajednici.  Njima je u 2010 fokus bio na zdravlju i bezbednosti na radu. Prikazano je šta su sve radili da bi promovisali zdrave stilove života, obučili ljude za spašavanje i pomoć i podigli svest zaposlenih o bezbednosti na poslu.  Velika pažnja se posvećuje i ekologiji tako da su me radovali korisni saveti i primeri. Projekat Fabrika ideja je prvo započet u Srbiji, da bi se, kao primer dobre prakse,  kasnije proširio na celu Lafarge grupaciju. Fabrika ideja je bila jako uspešna jer su, na nivou grupe, 4500 radnika je učestvovalo u konkursu  i dobili preko 1729 različitih ideja kako unaprediti poslovanje. Participacija se uvek isplati!

Nakon nje na „pozornicu“ je izašla Dragana Roter iz VIP mobile Srbija. Ona nam je predstavila njihovu INTRANET stranicu kao sredstvo u komunikaciji sa zaposlenima. Interesantno je da se VIP Srbija odlučio da promeni izgled  i unapredi sadržaj intranet stranice koju su dobili od bečke centrale. Želeli su da budu otvoreniji i jednostavniji. To im se isplatilo, jer je istraživanje pokazalo da je 96% zaposlenih zadovoljnio novim Intranetom. Odlična je ideja da stranica ima RSS čitač tako da je svako mogao svoju stranicu prilagoditi potrebama i izabrati koje će novosti pratiti. Ključni cilj kampanje je bio veće angažovanje zaposlenih i to su uradili na nekoliko načina: mogućnošću komentarisanja sadržaja, postavljanjem globalnih akcija u koje se mogu uključiti  i izborom „Zvezde meseca“ (najboljeg radnika). Odlična i profesionalna prezentacija.

Brane Gruban, doajen PR-a na ovim prostorima je bio mogu slobodno reći „zvezda“ drugog dana. Svi iz regije su se čudili kako nam je uopšte pošlo za rukom da ga dovedemo, jer  on odavno ne dolazi na ovakve PR skupove. Hvala mu što nam je učinio čast i zadovoljstvo da ga čujemo u Zrenjaninu.  Njegovo predavanje je bilo više nego inspirativno. Kada sam video njegovu prezentaciju sa preko 100 slajdova znao sam da ce to biti nešto izuzetno.  Jako puno korisnih stvari, saveta i modela nam je rekao ali ono što nas je sve fasciniralo je energija koju je uneo i jako zanimljiva prezentacija.  Odmah na početku nam je dao odličan citat: ”Komuniciranje je ulje za podmazivanje, koje sprečava, da organizacijska mašina “zariba” do samouništenja zbog svih trenja, koje danas uzrokuju… promene!” Jako mi se svidelo što je LJUDE stavio na prvo mesto, kao najzaslužnije za uspeh jedne komapanije.

Govorio je o paradoksima Internog komuniciranja, da tamo gde su loši više se cene nego tamo gde su dobri. Ključna promena u Internim komunikaciama je prelazak sa informisanja zaposlenih na stvaranje zajedničkog razumevanja. Bez angažovanih ljudi nema uspeha organizacije, jer ljudi generalno rade da bi „preživeli“. Možemo reći da »danas veći deo uspeha kompanija ne zavisi više od toga koliko ljudi ispunjavaju ono što smo propisali da moraju da urade! Mnogo značajnije je šta su spremni da urade po sopstvenom nahođenju, sami od sebe, bez diktata, upotrebom svoga znanja i drugih sposobnosti ili kompetencija!«. Govorio nam je više kao menadžerima nego kao ljudima koji se bave komunikacijom. Pokušao je i mislim uspeo da nam dočara tu širu sliku modernog načina upravljanja pa samim tim i internim komunikacijama. Internu komunikaciju je nazvao trenutkom istine za svaku organizaciju. Ukazao je na to da informisanjem komunikacija tek počinje ali se ne završava. Molio nas je da, kad god nam padne napamet da uvodimo pravila, zapamtimo da “u bici između pravila kompanija i ljudske prirode uvek pobeđuje ova… poslednja!”.  Dao nam je definicija angažovanosti  ljudi u kompanijama, o kojo je sutradan govorio i Par Lager, prevedenu na fudbalski rečinik. “Možete li uopšte  zamisliti fudbalski tim gde su od jedanaestorice  igrača samo dvojica potpuno angažovana za pobedu, sedmorici je manje ili više nevažno ko pobeđuje i kakav će biti rezultat, dok dvojica igraju za protivnika i čak postižu autogolove!? Nažalost upravo to je rezultat istraživanja  spremnosti i angažovanosti radnika u 125 zemalja razvijenog sveta!” Zaposlene u kompaniji pre svih drugih informacija interesuju odgovori na JA! pitanja.  

Popodne je počelo divnim filmom ERSTE banke „Erste mrdalica“. Nije da ima puno veze sa internim komunikacijama ali je bilo zanimljivo videti kako se umetnost koristi kao kanal komunikacije i način za promociju brenda.

Sanda Parezanović, dugogodišnja menaderka  odnosa s javnošću u našoj zemlji je napravila jedan osvrt o razlici i saradnji u poslovima i zadacima između PR i HR. Najčešće se koristila CLC istraživanjme u velikim kompanijama, 2004, Driving Employee Performance and Retention Through Employee Engagement . To istraživanje pokazalo da 73% zaposlenih u velikim kompanijama nije zadovoljno Internim komunikacijama.  I ona je govorila o angažovanju radnika i ulozi interne komunikacije u tome.  Predstavila e promenu strateigije Kokakole u Nenadmašni u svemu što radimo. Koja zahteva veliko učešće zaposlenih. Završila je time da oni, u Koka koli, još uvek nisu zadovoljni obimom učešća zaposlenih i da to “kako ih uključiti” predstavlja pravu umetnost.

Naša gošća iz Hrvatske Tamara Šušanj Šulentić  nam je pomogla da bolje razumemo značaj internih komunikacija u kriznim situacijama. Govorila je jako puno o krizama kroz koje je njena kopmapnija PLIVA prolazila. Pre svega krize tokom preuzimanja i privatizacije kao i krize dolaska poptuno novog stranog menadžmenta. Ono e meni bilo novo je informacija o tome da u EU postoje direktive o  što većem uključivanju zaposlenih u donošenju odluka. Ta direktiva po meni otvara veliki prostor za kvalitetnije interne odnose s javnošću i argument za moderne menadžere. Porazni podaci o tome koliko se pažnje posvećuje internim odnosima s javnošću u kompanijama, a koliko je velika uloga zaposlenih u kreiranju slike i reputacije kompanije.

Na kraju smo napravili jedan mali iskorak u odnosu na druge konferencije organizujući World caffee radionicu. Jako sam zadovoljan što se i kolegama i koleginicama svidela dinamika,  a produkti sa radionica su bili fenomenalni. Mene su lično najviše zanimale teme obrazovanja u PR, Društveno odgovornog poslovanja i naravno preporuke za unepređenje rada DSOJ.O rezultatima radionice nadam se uskoro u nekom drugom postu.